Pravda, May 05, 1939, page 7

ПРАВДА

5 иај, 1939

НаЈмлађи краљ на свешу Четворогодишњи владар Ирака вери^е се са петомесечном египатском принцезом Багдад, маја Најмлађи краљ на свету је Фајзал од Ирака. Он ће за недељу дана да наврши четири године. Још не зна да иу је отац мртав. трн неделх поганјуо јс

9 БразнлнЈн штра]ку]у заложнн заводн Рно дс Жанеиро, магја Свм многоброЈШ! ааложнм завади у Бразкли-ји ступили ау нсдатано у штрадк, јор је! претсаднкк ропуближе г. Вар-' гас завео 12 од сто као иатвишу камату «-а зајмове за за ложеме стваЈри. Поред тога је уредбом смашио и провшзију сопствемнка заложних завода. Сопсггвегашн тјгх завода тврде да им интерес од 12 од сго не може да обезбедн ии покриће шиховоос акамоли да нешт

27-гс*дишн>и крал> Гази у ауто хгоби-чскај несрекн. Првнх дана мали дечак је вепрестано пнтао где му је от«ЦЈ. Н>е(гова енглеска гувернанта мис Дора Борленд одговарала му је да је н>егав та та на путу. Ннје мог.\а да се адлучн да деггету саоппгги тужну вест, јер су се отац и син, разумл>и во, много во.\елн. Сада дечак вотше ж поставл>а питан>е, али у н>егав«м тамним очима је осга.\л сенка туге. Недавно, једнаг јутра, стајео је на тераси палате Квасрвл Зехур, у — приватнам дворцу, — две мнље нзван Багдада ва абалн Тигриса. Група жена у црној одеки про шла је пла*гуки. Би.\е су у по сегги Јсод крал>ице. Мали кра.т> позвао је једног ађутанта. — Зашто плачу аве жепе? Треба ли им нешто? Ађутаагг се збунно. — Ако нм нешто треба, на ставио је мали Фејзал, учики те им све што можете. По подне чуо је аутамобил пред кућам. Истрчао је узбуђен, али није нашао онога ко га је тражио. Фејзал је зачуђен што је отац отншао на пут, а није му р>екао збогам. То се кикад ни је дешавало. Сваког јутра рано Фејзал је навикао да потрчи до очеве собе и да с њим заједно доручкује. После тога њих двојица би ишетали у башту. Ту би дечак оцу поставл>ао разна питан>а, а он би му одговарао да га задоВО.ТУН. Кад би отаи обукао униформу и огишао на посао у државну палашу, син би га поздравио на вајнички начин узвикам: „Баг чува краља". Живот му је празан Мотоцикли су праскали, кола су се кретала, а дечак је посматрао поворку каја одлази. Сада тога више нема. Мис Борленд сматра да је ово тамнооко дете са високим и паметким челом најљупки]е на свету. Она је стално с н>им. Често адлазе на аеродром где дечак ужива гледајући ка ко авиаки узлећу и силазе. Авијатичари ау му пакланили минијатурну униформу, коју дечак ноаи оа одушев-т>ен>ем. Фејзал има дар за језике. Поред матеркнског арапског језика, говори перфектно енглески и прилнчно добро турски. У двору дечак има своје на рочито особље. Г. Абош брине се за (Јизтографије с двора. Дечак вали да излази с апаратом и да ад г. Абоша учи како се нзкме управља. Увеж је радознао. Кад се вази поред шофера градом, не преста је да запигкује ко је овај или анај човек, чмја је ова или она радн>а, а одлично памти шта му се каже. Мали Фејзал се пајавио досад само два пут у јавности. Први пут прошлог месеца кад је с балкана краљввске палате поздравио иранског престоланаследника, који је ишао да проси и венча се са египатском принцезам Фавзијам. Друти пут појавио се у јавности четири дана пред очеву смрт на кон>ичкај паради. Оба пута нарад је по казао колико је поносан бистрим и веселим дечакам, који ће управљати земљом. На

кан>ичко] паради дечак )е Јахао ка ма.\ам кон*у и забављао се с дечацима, својим вр ши>ацнма, са коднма се тада тек први пут срео. На Истоку се озбкљмо говори да ће у најскорије време бити објављена веридба изме ђу четворагодишн>ег краља Фе)јзала и петомесечне принцезе Фернал. ћерке египатског краља Фарука. По источ н>ачккм обичајима могућа је веридба деце код каје отац у име детета прима пануду му шкарчевог аца. Ова веридба бн била веома популарна у Египцу и Ираку.

Крилати курири Н>ујорк, маја Пр>е извесног времена стигао је из Еврапе у Њујарк велнки прекооке ански брод на чијој је палуби било мкаго по знатих личности. Кад је брод присгао, на палубу су дојурили продавци новина, носећи примерже једног паподнев ног листа, који је донео фотографкје најзначајнијих путкика брада. Те фотографкје направл>ен€ су на палуби два сата пре доласка брада, а ипак су се пајавиле у наакнама пре него што је брод допловио у Њујоршко пристани пгге. Фотографије оу у редакцију тих листова данели голу би писмонаше. Јапанци највише употр>ебљавају те гчх\убе. Тамо и рибари носе собам голубаве на ширако маре и пушта^у их кад сткгну на место богатог лова. По тим куририма оки јавл>а/ју кад ће се вратити и какав је лов. Многи р*ибари има да захвале голубовима што су спасли живот. При де фекту мотора или при другим незгадама бродова, који плове по морима без радио стакица, голубови су н>ихова једина веза с когтном.

издатака, зараде.

Један осврт на односе између Енглеске и Француске у прошлости Кз пернода сукоба к супарништва лостепем се лрелазило на чорсте ннтелектуалне и поонтичке везе, док се иије дошло до садашњег савеза

Парив, маја У тренутку кад Француска и Енглсска желе са жаром да учврсте још више своје сада вечно прнјател>ство, које км је обема постало тако драгоцено, »и-

448.000 шогрпмп ПИСПМП пренето авионима Јоханесбург, маја Јужноафричко ваздухоплов но друштво „Сау ефрккен ер вејс" објавило је сада свој извештај за прошлу сезону летен>а. Најинтересантније је повећан>е ваздужног поштанског саобраћаја на прутама ове компаније, која кма огромне линије са Севера на Југ Африке и међу поједкним градовкма Јужне Африке, когја нма мало друмава и још ман>е железница. Међуткм, прквред ни живот је прилично развијен, тако да захтева брзу поштанску размену. Г адине 1936-37 превезено је авионом 105.073 енглеских фунти поште или 47.000 килограма У прхггеклој пословној години павећао се овај брај на 986.717 фунти или 448.000 килаграма, што значи да се колнчина превезене поште удесетостручила. Ово афричко друштво употребљава велике Јункерсове машине, каје поред путнкка редовно пр>евозе пошту и пакете, а има и специалЈНих брзих малкх авиона само за хитну пошту.

шта не може бнти ннтересантни је, него испричати чудноват догађај, који је за неколико година претворио у присан и веран савез старо супарништво од неколнко векова. ВРЕТОНЦИ, ГАЛИ И РИМЉАНИ У време кад се Француска зва ла Галнја и њени становници Гали, Енглеска се звала Бретања, а њени становници Бретонци. Као и Гали, и Бретонци су били КелтК. Међу народима који су онда становзли на двема обалама Ла Манша одаоси су били присни и стални. Кад је Цезар заузео Галију, за њега је била сасвим природна идеја, да заузме такође и Бретању. У 55 и 54 години пре Христа Бретања је постала римока провинција. Због тога се налазе у Енглеској као и у Јужној Француској, као и у Северној Африци, мали градови саграђени у серијама, купатилима, храмовнма, форумима, базиликама, које оу Римл>ани расејали по читавој Ееропи. Око четвртог века после Христа војна снага Рима се срушила. Свуда су легије биле побеђе не од варвара, британска острва била су преплављена СаксонЈ I цима, који су покорили велики ЧТВ део келтског народа и акупнра* ли све територије, које сачињавају данашњу Енглеску. Келти | су се склонили у Шкотасу, Галију и Ирску, где се налазе и сада. На крају седмог века и у почетку деветог нови вал освајача преплавио је Европу. Тај вал је дошао из Шведске, Норвешке и Данске. Изврсни војници морнари, ови лууди са Севера су заузели у Француској сву војводину, којој су далн име Норман дија. Становници Нормандије и освајачи Ентлеске били су потI пуно исте расе, али ова два ка женама и мушкарцима су строго ускраћени ал- 1емз ""е развили су се Ј, различито. КОХОЛ, ОИОСКОП И картање Међутнм, норманске војводе ,, . су били рођаци енглеских крал>е гоујорк, маја ба, и то Је дало идеју једном од Буфипд, мала варош у америчкој савезној др- 1 ових °°Ј В0 ^ Виљему. доцније | • ^ ^ . . I • названом „^^свзјзчу , да се дожави Илионис, већ Је оезороЈ пута у наЈвећОЈ ме- чепа ове краљевине. У септемри заинтересовапа америчку јавност њеним чуд- 1066 °" се искриао у Екглес г ! кој и победио краља Царолда. ним административним уређењем и поретком, коУ току три века енглески краји је тамо још пре некопико година завела морап- .мви ке. прво Нормани, па Аип «_ жујци, давати законе Англосакно престрога општинска управа. Претседник оп- | С0Н иима штине у Буфипду има диктаторску власт- Он је завео посебне законе и уредбе за своје грађане, а на што има пуно право по америчком уставу. Спучај ове вароши је, заиста, јединствен не само у Сједињеним Државама, него и у целом свету.

Велнху трку у Њу Маркту у Аиернпн добно је коа> Блу Петер

Са калнфорниске :

Мооернп омеричка варош у коЈ01 је свака оазонода забрањена

и

Општинска управа се енергично меша у скоро све приватне ствари буфилдских грађана, па строгим наредбама дракоиски р>егулише лички жи вот сваког грађанина. Буфилд <је данас једина варош у Амс рици, у кодај још непрекидно постоји пркиоибиција, потпуна забрана алкохола. Поред тога страга отшгтинска управа је забранила све биоскапе, ко Ји су ралије радили одлично. У Буфилду не постоји ниједан дансинг, а о коцкарницама да и не говоримо. Буфилдски лордмер је нарочито строг преа«а женама. Оне не смеју, чаж ни кад оду у друго место у госте, да пију алкохална пкка, посеКују биоскопе или да се картају. Да ли се на то буне грађани у Буфилду? Не. Они су веК на то навикли, тако да их ки најстрожа наредба општинске управе не може више изненадити. Мушкарци тај „терор", ипак, теже падносе него жене. Интересантко је да скоро све младе и старије жене у Бу филду стоје одлучно уз опшгинску упраоу. Пошто их има више него мушкарац а, а имаЈЈу право гласа, стално бкрају исту општинску управу. Сам претседник општине је строг, скраман, солидаи човек, вегетаријанац, не пуши и не пије. Он је новинарима дао овнх дана ову карактеристичну и занимл>иву изјаву: — НеупуКени не зиају зацгго се толика строгост мора стално да справоди у Буфилду. Неморал се код нас, пр>е

неколико година, просто заца рио. Кришом се много пило, оргијало, коцкало и само овакве драконске мере су биле у стању да униште та зла, како наша варош не би добнла жалостан надимак „модерна Содома и Гомора". Ја се само чудим што се и друге америчке вароши не угледају на наш пример... Претседлнк општине још је додао, да у Буфилду влада савршен ред и мир, а морал је сада на узорногј висини, криминалитет сман>ем, а разводи браха су постали већ сг давно веома ретки. (х.х.)

Стручни радници врше чишКење н поправку чувених оргуља у црквн Сен Етиен дн Мон у Француској.

Виљем освајач је био у исти мах војвода од Нормандије и краљ Бнглеске, а многобројни нор>1ански племиКи су имали де лом своје поседе у Франиуској, а делом с оне стране Ла Манша. Везе са Француском постале су чвршће удајом унуке „Освајача" Матилде за грофа од Анжуја. Она је имала сина Хенрика Другог. Плантагенета, који је одједном постао наследннк престола Е.чглеске, Нормандије Мајне и Анжуја. Он је био отсад утицајнији у Француској, неголи и сам француски краљ. У 14 веку рат између Францус ке и Енглеске је постао скоро неизбежан. Стогодишњи рат је био уствари империалистички. Може се поделити у два периода, који много личе један на друти. У првом су невеште феудалне армије француског краља потучене од Енглеза, код Кресиа и Поатјеа, до тренутка кад се појавио војник од духа Дигесклен. У другом је понаво побеђено фраицуско племство, до тренутка кад се појављује једна дивна жена — Јованка Орлеаика. Треба забележити да, иако се мисли да је француска победа код Бувина добијена на срећу, енглески историчари су, ипак, да нас у сагласности у култу Јованке Орлеанке мисле да је она спа сла Енглеоку од деспотнзма. Од 16 века Енглеска политика ла континенту је скоро непромењена. Енглези хоће да ниједна држава не буде толико јака да влада континентом, н желе да саграде велику флоту. У 17 па и у 18 веасу најмоћнија сила на континенту је Француска. Примећује се да почиње период француско-енглеаког супарништва. ПРВА КОЛОНИЈАЛНА СУПАРНИШТВА Мало по мало, европски народи оу научили вештину навигације и открили да постоје с оне стране Океана, у Азцјн и Америци, огромно богате територије, чија би окупација бнла од безграничне вредности. Шпанија и Португалнја су добиле прве највећи део ових колонија, а Енглеска им је завидела. После је Француока створила империју у Канади, Индији и на острвнма. За то време оу и Енглези,

такође, основали колониЈе у Америци и Индији. Од 1748 Енглеска и Француска се не боре саме у Европи, већ и на далеким територијама. СЛОБОДНА НАУКА Французи и Енглези, иако су били стални противници на свима странама, вршили су једни на друге највећи ннтелектуални и морални утицај. Укус француских писаца у 17 веку много је помагао стварању енглеске «гатературе. Политичка филозофија Ет-леза дала је нове идеје Монтескијеу и Во.ттеру, проузро ковала покрете енциклопедиста у Француској, покрете уперене против традиционалне монархије и верске сколастичке филозофије, и водила је мало по мало француској револуцији. РЕВОЛУЦИЈА И КРАЉЕВИНА Ова револуција, која је уствари поникла из енглеских идеја, отворила је нов период фран\*уско енглеских ратова. Ова револуција је била крвава. Врећала је владајуће странке у Енглес* кој. Дубила је нерелигиозно обележје, и то онда кад је Ентлес ка, напротив, захваљуЈући методистичким проповедницлма, познавала нове периоде версхег пра ва. Најзад, фрашхуска ревод?ција је постала милитаристнчка и победничка, дочепала се Белгије и претила Холандији. Све то Енглеска није могла толерирати. По трећи пут у својој историји Енглеска се бори против најјаче силе на континенту; бор ба против Наполеона је природна последица борби против Филипа Друтог Луја Четрнаестог. ДЕВЕТНАЕСТИ ВЕК После битке код Трафалгара, Француска више није претила енглеској морнарици. Ипак у то ку 19 века односи двеју држава ниоу били трајно побољшани. Бесумње, било је честих перио да зближења. Краљ Луј Филип је био лични пријатељ краљиц^ Викторије. Неколико годнна На полеон Трећи слггао се доста^до бро са Енглеском ји водно с кримски рат. Али авантуристички дух Наполеона Трећег је узнемиравао енглеске државнике. Поред осталог, краљица Вихторија се удала за Немиа, принца Алберта, кага је нежно волела и била сентнментално приправљена да претпоставља Немачку Француској. Кад су 1870 ове две државе дошле у конфлнкт, ван сваке сумње је да су краљичнне снмлатије и већег дела Енглеске биле на страни Немачке. После 1871 изгледа да ће брига за уравнотеженост силе упутити Енглеску на противнички положај према Пруској, која постаје врло јака. Крај 19 века, одређен је за реституцнју франц>-ске краљевнне. Поред Алжира, који је заузет у почетку века, заузет је 1878 Тунизнја. У тренутку кад је лорд Киченер срео у Фашоди Марша ноау мисију, могао се очекивати за нексктико недеља и француско-енглески рат. СТВАРАЊЕ САВЕЗА Овај рат је избегнут захвадл 1 јући великим француским државницима Делкасу и Камбону. Било би од интереса да се ли>: вндира прошлост да би ове деј државе, отсад уједињене, могле репрезентовати си.т>' која би постата незавнсна и су-верена у Европи. Дежасе се посветио томе да установи иамеђу Париза и Лондона савез срдачностн. Иако ннје постојао ннкакав уговор о савезу, Енглеска се осећала везана за Француску. Кад је избио Светски Рат 1914 после два дана Енглеска је била на страни Француоке. За време рата нису само владе бнле зб.тнжене, него и нације. У току рата Французи су открили лојалност и племенитост енглеске душе, а Енглези једнодушну хра брост патриотизам Француза. Данас су Француска н Енглес ка сједињене у један мах стратегнским потребама по своји.м осећањима и по својнм намерама. Оне отсад могу заједнички прочитати, без узајамннх пребацнвања, историју великих борбн у току којнх су нападале једна Другу, као што се измирени при јатељи смеше евоцнрајућн старе сваће. Сваке године Енглези долазе у Руан да славе са Французима Јованку Орлеанку. Наполеон је за њих национални херој. Празна прошлост је само лепа прича о формацији двеју велнкнх држава, које је историја учиннла у исто време различнтнк али и једнакнм у многим погледима .