Prosvetni glasnik, Jan 01, 1890, page 38

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Главном Просветном Савету. Писмом својим од 15. Марта т. г. СБр, 112 изводео је Главни Просветии Савет нослати ми рукопис „На Српском Дунаву" с 13 илустрација, од г. Мијаила Ст. Ризнића учитеља, да нрегледам и кажем своје мишљење: да ли се може преиоручити за иоклањање ученидима основних шк иа, те да министарство, ирема ионуди иисда, откуии. Писац „На Сриском Дунаву" одмах у почетку вели: „Кроз Домовпну" а међу тим путује Дунавом од Београда до Радујевца! За тим гели да је свршио 8 разреда основне школе у унутрашњости Србије па је, из жудње за науком, отишао са својим братом у Београд. Његов је брат добио за учитеља негде у крајинском округу, па је морао да путује Дунавомаса собомјеповео ињега„године187..-те". Део овај рукопис, који износи 14 писаних табака са 13 илустрација, ради лакшег прегледа, поделићу на земљоиисни и историјски део, и на илустрацију, а на послетку говорићу о језичкој и педагошкој страни његовој. 1. Земљописни део, Писац, говорећи о изгледу Земуна, вели: „Још из далека виде се лепе цркве земунске и млоге зграде за станице жељезничке и лађарске." Жељезничких зграда у том времену није било, а последњих нема ни данас тако великих да могу, на први поглед пасти у око. А погрешно је и говорити о Земуну, кад је тема пишчева „Кроз Домовину". Оиисујући зграде у београдском граду вели, да се у горњем граду налази и црква Ружица (ст. 4). А при опису доњег града вели за лађе: „Ту су оне и грађене, па су се одатле разилазиле низ Дунав и Саву и т. д. (ст. 6). (месго уз Саву). Смедеревеке винограде описује овако: „Они брегови више вароши рађају красно бело грожђе „Смедеревку" од кога се нрави добро вино". (ст. 17), Упоређујући Смедерево с Београдом, писац вели : „Варош ова има исто тако згодан полозкај као Београд и напредоваће као и он."!? По писцу острво постаје овако: „На тако влажно землшште нанесе вода разно семење од биља и дрвећа, те ово иикне и подигпе на том месту острово." (ст. 19). 0 дунавској равници од Кличевца нисац вели : ;; Од овог места почињу се обале дунав-

ске с десна и лева уздизати, нестаје оне равнице коју смо од Београда непрестано гледали" (ст. 21). Овим нисац побија оно, што је рекао на страни 5-тој и 13-ој, где вели: „С десне стране виђаху сеголп брегови Кајабурме, а у дно њих до самог Дунава ; на подножју једне кбсе белило је се село Вишњица". Даље, сриска обала постаје све стрменитија и бреговитија, и т. д." При опнсу Базјаша (ст. 21) писац сам иротивуречи, јер вели ово : Ја сам за то време (треба док је лађа стојала) гледао жељезнички воз и дтијо се његовој иаирави и брзини. Онда у Србији не беше нигде жељезнице , те сам због тога и ја тако жељно гледао је;" А пре тога (ст. 17) ређајући шта има у Смедереву, споменуо је био железничку станицу, коју је и прецртао са неколико железничвих кола сл. 4Говорећи како ветар разноси живи песак^ вели ово : „(а то бива брзо због дувања јаких ветрова, које овде „Кошава" зову).« Сви ветрови који тамо дувају не зону се једним именом „Кошава". Писац не разликује варош од варошице. Тако, при причању о Воликим Градишту вели: „У том причању угледасмо и варош Граднште." „Путници су излазила и улазили у лађу, аја са крова њеног посматрахову варошицу." Даље писац побија истину, јер вели : „Како се ова варош налази на крајевима стишке равнице, то се у њему врло много тргује са житом, и т. д.„ (ст. 23-24). Онисујући Доњи Милановац и његова становништво, писац понавља у два нодужа чланка једну ЈЈСту садржину. (ст. 33—34). 0 доњем Ђердаиу, писац вели: „Стари Римљани, да би избегли ово страховито место за, лађе ; коиали су са леве (српске) обале големе канале и правили велике насипе, а воду нагонили у те канале те су им туда лађе ишле." (ст. 47). А зна се да је, десна обала Дунава сриска, а не лева, као што нисац вели. 2. Историјски део. У овом делу има мање погрешака него у земљописном, Тако, говорећи о историји Београда, вели : „Наши Срби под Карађорђем, Јанком Катићем и Васом Чарапићем отеше га последњи пут од Турака 1807, године после дуге и мучне борбе." (сг. 8). А зна се да Катић није био при заузимању Београда, нити је заузеће Београда било 1807.