Prosvetni glasnik, Jul 01, 1903, page 79

ндука и настава

79

тада ће развитак научне педагогике ићи параледно са проучавањем тих питања. По себи се разуме, да истраживања, у почетку, иорају бити упућена на најпростије појаве детињег психичког живота, пошто је у сличним питањима преко потребно ићи постепено од простога сложвнијему. Но — како решења најпростијих литања не могу још привести каквим важним практичним закључцима, који би се примениди у иедагогици, онда нам бива јасно, зашто се већина оних радова, који се сад врше у шкодама, морају сматрати у главноме само као приправни за доцнија испитивања, која би бида ближа практици. Кад развитак научне педагогике зависи од проучавања закона физичког и психичког детињег живота, онда настаје питање, како ћемо вршити та испитивања и какве методе треба за то употребљавати? Ти методи, како већ рекосмо у приступу, позајмљени су из Физиологије и из психологије, — то су методи експерименталних и систематских проучавања. Пошто је педагогици најважније проучавање деце шкодског доба (од 7 до 17 година), то ћемо се и зауставити на оним огледима и посматрањима, који се врше у школама. Један од главнијих услова за подобна испптивања састоји се у понављању посматрања и огледа над већим бројем субјеката, ко.ји се, ио могућству, налазе у подједнаким условима. Те огледе и посматрања треба вршити у школама, пошто се ту могу вршити са већим бројем субјеката, који живе приближно једнако; сем тога, дисциплина, којој су потчињени ђаци у школи, дозвољава да се огледи врше неколико нута узастопце, јер се ђаци с већом пажњом нонашају према њима у школи, него ван ње; најпосле, вршећи огледе у школи, стављенисмо у могућност да од наставника добијамо сва могућа објашњења и податке о разним ђацима, нпр., о њиховом владању, успесима, пажњи, ириљежности итд. Ти се подаци ван школе савр^нено не могу добити. 0 свему томе више пута смо се уверавали на самој пракси. Тако, нпр., проучавајући мускулну снагу и издржљивост у деце разнога доба (узраста), Бине и његови помоћници (Васкид и ја) покушавали су да праве огледе у разним гимнастичким друштвима у Паризу; чланови једнога од тих друштава, младићи од 14—18 година, сазнавши о нашим радовима у школама, сами су нам драговољно изишли на сусрет, обећавајући да ће се подвргнути огледима за време гимнастичких вежбања и игара. Првога дана, одис-та, све је ишло врло лепо, али већ другога дана ревност је силно опала тако, да смо морали ускоро прекинути рад.. У опште, за подобну врсту испитивања и проучавања тражи се нека дисциплииа; неонходно је да се ђаци озбиљно понашају према огледима, а то се најлакше ностиже у школи. Опис метода, који се употребљују при проучавањима у школама,. мора се природно поделити у нас на два дела; у првом делу описаћемо, какви се методи употребљавају при вршењу огледа и посматрања у школама, а у другом делу показаћемо, како треба проучавати ресултате тих