Prosvetni glasnik, Jul 01, 1903, page 83

НАУКА И НЛСТАВА

83

Јмењали своје владање, били су мириији, са неким чуђењем посматрали су непознате људе, постајали су пажљивији, неки од њих су се и збуњивали; но носле неког времена, упознавши се с нама, они су појмили, шта је значио наш долазак у учионицу, п њихови односи ирема нама ностајали су простији. Из тога се види, да присуство страног лица у учионици одиста утиче на огледе. али се тај утицај онажа само у почетку, а после неколико дана он готово и ишчезава. Веома је опасно поверавати наставницима да врше огледе, а у већини случајева чак је и немогуће, пошто наставници обично не знају, како треба и како се морају вршити огледи, — за њих је та област савршено нова; они не знају, колико ма и најмања примедба са њихове стране може утицати на ресултате, они не умеју разликовати главно од спореднога. Сем тога, они врло често гледају на огледе, као на неку обавезу или пак, као на љубазност са своје стране, и. не будући и сами заинтересовани у њнховом правилном извршивању, они се често односе нрема њима небрежљиво. Најпосле, код свих наставника, којима смо поверавали вршење огледа, преоблађивала је једна карактерна црта, својствена свима њима, а то је жеља да се добију што бољи одговори од свих ученика и тежња да се постигну ресултати, који би потврдили ма какво предубеђење. Све смо то ми посматрали у многим париским школама у прво време, када смо поверавали наетавницима да праве огледе, мислећи да на тај начнн извршимо што већи број огледа. Да наведем овде само један пример, који ће врло .јасно показати, колико каткад иредубеђење, које наставник никако и не примећује, може да онакази ресултате. Један американски психолог БоНоп публиковао је 1891 године испитивања у погледу памћења циФара од стране ученика разнога узраста. Он је, између осталог, дошао до овог закључка: бољи ученици памте више циФара, него слаби. Огледе је вршио овако: Ученицима су казивали пеколико циФара (од 5—12) и они су их морали одмах нонављати на памет у нродуктивном поретку; нпр., изговарали су ипз циФара: 8, 1. 3, 7, 4, 2, 5, а изговарали су их одређеном брзином (сваких два секунда по једну). Трудили су се да за сваког ученика у тим огледима нађу максимални број циФара^ који он може на сличан начин да занамти (Нормално одрастао човек запамти обично од 7 до 10 циФара). ЂоИоп је поверавао наставницима разних школа да врше те огледе. Бине је хтео да провери ресултате, које је добио Во11оп, па је почео сам вршити огледе над ученицима у разним париским школама; на тај начин он је проучио памћење циФара у више од 300 ученика. Да би скупио што више података, он је молио многе наставнике разних париских школа н других нокрајина да изврше сличне огледе. Молећи их о томе, он је детаљно казивао сваком наставнику, у чему треба да се састоје огледи, како их треба вршити, вршио их је сам пред њима над неколиким ученицима и, да би заинте6 *