Prosvetni glasnik, Jul 01, 1903, page 86

86

ДРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

је запазио ; најпосле трећи је такође за све време гледао иа ученика и такође записивао све његове нокрете; огледи су били тако удешени, да ученици нису ни опажади, да се на љих тако брижљиво гледа да их посматрамо. Само помоћу подобних посматрања могли смо, нпр., запазити ово: кад се ученик труди да динамометар јаче стегне, онда он мало побледи, прави гримасу, која личи на смех (та је гримаса јача у слабих ученика, него у јачпх), да се, при стезању динамометра десном руком, тело накрене мало десно, врат се испружи, лева рука такође се опружи и мускули јој се јако скраћују, а рука, којом стежу динамометар, често дршће и т. д. Сва таква опажања допуњују дата дотичног огледа. Може се чак иоставити, као опште правило, ово: да сваки оглед треба да покаже: прво ресултате мерења или одговора ученичког и, друго, она носматрања, која је експериментатор прибрао за оно време за које је ученик подлегао огледима. Тај други део огледа обично бива пренебрегнут, а баш тај део п бива најважнији у даним нриликама; на пример, много је аутора проучавало помоћу динамометра мускулну снагу ученика и ни један од њих до данас није обраћао пажњу на израз лида или на покрет тела субјеката за време мускулног напрезања. Таквих омагаака ирепуна је литература експерименталне педагогике. Неће бити излишно ако укажемо још на један важан захтев на који експериментатор треба да обрати пажњу: потребно је да при огледима буде непристрастан, да нема никаква предубеђења, да се не би раније постарао да добије ресултат ио вољи; да се потпуно објективно понаша према огледима, пошто иначе и нехотице може наиоменути ученицима извесне одговоре и може, сасвим неприметно, изменити ресултате огледа. Погрешке, које произиђу од предубеђења аутора, често се налазе у разним посматрањима; зато ми и иодвлачимо важност захтева, који мало час нагласисмо. На ресултате огледа утичу такође и услови сасвим другог рода, који зависе од ионашања ученика према огледима. Који год су дуго вршили огледе у школама., заиазили су, да првих дана ученици још не знају, шта ће са њима да раде, те се с већим интересовањем понашају према огледима, старају се напрегнути сву своју пажњу, у опште раде их ревносно. Но после неколико дана ревност већ опада, за њих огледи већ нису никакав новитет; најиосле, још кроз који дан наступа време, када им огледи буду досадни, и ученици се тада свима могућим начинима труде да их избегну, понашају се према њима немарљиво, и тада се не може добити ни постићи ништа озбиљно. Од експериментатора зависи да тај период (нехата) остави за доцније, па да настави тек онда кад се ученици заинтересују огледима; он мора тако да распореди своје огледе, да сваки други — трећи дан предузима што ново. Огледе не треба одуговлачити сувише много, не више, нпр., од нб часа, нити их ваља понављати сваки дан узастопце; најбоље је правити огледе у