Prosvetni glasnik, Jul 01, 1903, page 90

просветни гласник

9) Име, презиме (цела адреса) лнца које одговара. По таком се типу нацрти питања састављали у разним државама, првенствено у Америци, у ногледу најразноврснијих нитања дечјег физичког и психичког живота. При састављању сличних нацрта потребно је држати се извесних нравила, која ћемо сад описати; Лравили за састављапе нацрта иита-ња. Како се таква иитања обично стављају наставницима-цама, неопходно је потребно нмати у виду средњи ниво образовања наставничког особља, па не задавати сувише тешка питања, која би односила много времепа онима, који одговарају; наставннчко особље обично нема довољно времена ни за нисање одговора, иа с тога ће наставник-ца тим радије одговорити, ако је нацрт питања краћи и одређенији: наставници нерадо одговарају на питања, за која држе, да неко хоће да нровери њихово знање или њихову способност за предавање. Прн једном таком испитивању, а на питање: „Да ди се ученици добро влада.ју у разреду, и, колико их је који не слушају предавања?" неки су наставници одговорили, да се сви њихови ученици вдадају добро, јер ми (т. ј. наставници) умемо да одржавамо дисциплину у школи. Према томе и сувише је јасно да таквим одговорима не треба веровати, јер не представљају истину. Настивници, такође не воле да одговарају на литања, која се односе на школске старешине или на опште принципо предавања, бојећп се да се не компромитују. У опште обазривост наставника иде до смешнога, као што смо посматрали у Француској. На пример, на питање о дечјем страху Бине ,је добио овакве одговоре: „Управитељка школе и њене помоћнице, проучив постављена питања, једногласно тврде, да оне никада нису ириметиле у ученица ни најмањега страха". Илиовако: „Јаникада нисам приметио страха у мојих ученика. У осталом, чега би се они имали бојати? Свога наставника? Давно је прошло то време. — Школе? Она је за њих уређена тако пријатно и примамљиво. — Предавања? Обучавамо их путем забава и игара, те и не осећају умор. — Казне? Оне су врло слабе и врло ретке! Не; било то добро или рђаво, ама деца се данас ничега не плаше; чуство страха не може се у њих испољити док су у школи". Од 110 одговора Бине је добио свега четири горње природе. Нацрти, по нашем мишљењу, не треба да садрже више од 20—25 нитања; најбоље је, кад их не би бидо више од 10—15; прн том питања треба да су састављена разговетно, разумљиво, лаким језиком, морају бити потпуно одређена и кратка, на које ће се кратко и одговорити; сем тога, треба поменути, како се жели да се из одговора добију најтачнији нодаци и, ако је могуће, да се исти и бројно представе; питања теориског карактера треба избегавати; посматрања, која се желе добити, морају бити иајпростија, пошто само у погледу таких посматрања можемо бити уверени, да су правилно урађеиа; најпосле, нитања која се тичу личности или учитељеие — наставникове одговорности, морају