Ratnik, Aug 01, 1923, page 138

132 РАТНИК

сасређује на припремање своје армије за што скорији почетак напада на непријатеља ради престимања Скопља. Од овога дана, дакле, почиње други период акције команданта и трупа Нове Области за заштиту повлачења српске војске из северне Србије на Косово поље.

У ово време Брегалничка дивизија држала је положаје: Алијас- Качаник-Белиграце (у Качаничком теснацу, а Вардарска дивизија држала источни излаз из Кончулског теснаца и прелаза на Скопској Црној Гори. Са Битољском Дивизијом, која је требала да штити Битољ, Гостивар и Тетово, Командант Трупа Нове Области врло је тешко одржавао везу (због губитка Скопља,) а о дејству Француза у долини Вардара око Ђевђелије, није имао никаквих података нити се њихово дејство у опште осећало.

Међутим баш у ово исто време почиње се јављати живљи покрет међу Арнаутима (побуне њиховог становништва и чешћа појава качака,) а у току 17. и 18. октобра непријатељ напада јако на Брегалничку и на Вардарску дивизију и то уз добро организовано садејство својих комита и Арнаута Качака.

Командант Трупе Нове Области ангажује армијску резерву додељујући је Вардарској дивизији, као и Моравски коњички пук |. позива, који беше већ стигао у Урошевац, — али Вардарска дивизија ипак није успела да одржи источни излаз из Кончулског теснаца, већ су се њени делови повукли на њихове раније положаје (Дуплица—Биљача).

Ови догођаји, као и други непријатни и штетни запажени случајеви, побудили су команданта армије војводу Бојовића, да понова отпусти читав низ корисних упустава и потребних наредби. ' Тако: 1.) једном наредбом врло је јасно истакао познати тактички принцип, да се гоњење непријатеља не врши само ватром, већ и прилажењем у контра-напад, дакле гоњењем живом силом и то бар једним делом од снаге којом се располаже; 2.) Издао је нарочито упуство за предузимање мера у циљу угушивања нереда позади бојишта, недисциплинованих поступака од стране војника, а нарочито коморџија, што у последње време беше узело маха; 3.) Једном наредбом је скренуо старешинама нарочиту пажњу на потребу, да примљене усмене заповести од стране и војника и старешина понављају и памте; 4.)' Најзад, једним циркуларом објавио је случај команданта 2. батаљона Х!П. пешад. пука [1 позива мајора Н. И., који је са батаљоном напустио поверени му положај, па одступио чак у Прешево (за 80 км. у назад,) позивајићи све официре своје команде, да се клоне оваквих и сличних жалосних примера, који бацају рђаву сенку на наше оружје.