Ratnik, Sep 01, 1923, page 128

120 РАТНИК

Свако остало писмено наређење, акт или службено писмо којим се командиру чрте наређује да изврши одговарајуће наређење, овај би имао да врати кратким путем, без увођења у деловодни протокол са извештајем да је наређење извршио, да ће га извршити или да одговори у смислу добивеног наређења.

Чим отпадну по четама деловодни протоколи и уђу у употребу службене администрације телефони или кратки, усмени пут службеног споразумевања, — администрација је већ тим самим и упрошћена, а општа ствар у томе много добила.

Чете би могле да задрже само поверљиви деловодни протокол на коме би и даље радили лично командири чета, са том само променом, да то буде у правном смислу речи поверљиви деловодни протокол, јер се из искуства на пракси зна да маса ствари које пролазе кроз поверљиви протокол немају стварно ничег поверљивог у себи.

Да би се са друге стране обезбедила до максимума обука и васпитање војника, потребно би било поред овога учинити још један напор, можда мало тежи у смислу формацијских промена, но са таквим ефикасним резутатима по обуку, — да вреди и ово истаћи.

Познато је свима официрима колико кочи правилну и постепену обуку питање „расхода“ војника о коме је мало раније у овоме напису било тречи.

Да се ова велика тешкоћа отклони и да се створи могћност да командири чета увек и у свако време имају све своје војнике на расположењу искључиво за обуку, — потребно је формацијом предвидети при сваком пуку по једну „Неборачку чету“.

Ова Неборачка чета или би се тако и звала, или би носила последњи по реду број чете у пуку.

Регрутовање ове чете вршило би се на тај начин, што би војни "окрузи све обвезнике без разлике способности за службу слали пуку, у коме би нарочито за то одређена комисија све неспособне за стројеву службу војнике уврсртила у ову Неборчку чету и она би служила за попуну целокупног расхода целога пука: писара, ордонанаса, посилних, сеиза, кувара, занатлија итд.

На овај начин и пук би се попунио потребним бројем неборачког људства и командир чете ослободио би се целокупног „расхода“ и знао би да све оно што му је у чети то је искључиво за обуку и стално му стоји на рсасположењу за тај циљ.

Одређени проценат ових небораца из свакога пука једне дивизијске области употребио би се за неборачке службе у гарнизону и на тај начин било би решено и питање попуне надлештава и установа по грнизонима потребним људством.

За ову неборачку чету формација би требала да одреди 1 командира чете са два водника од неспособних за стројеву службу официра, а целокупна администрација њена водила би се на прин-