Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke, page 98

Узметни венце, па бежи, До после да не говориш: Превара што ме превари Јоште у двору мајчином.

85. Над већ прстенују дјевојку,

А коно, наша другарице! Другарице. наша невернице !

Не л' се синоћ нама заклињалпе, Да не станеш код туђина, кано, Да не љубиш туђу руку. коно.

Да не мећеш туђ прстен на руку: А ти сада стојиш код туђина,

И ти љубиш туђу руку. коно.

И тип мећеш туђ прстен на руку.

о). Кад се сије брашно за хљеб ради свадбе.

(па ГОРЊЕГА ПРИМОРИЈА — ОД КОТОРА К ЈУГУ ИЗМЕЂУ И ЦРНЕ ГОРЕ).

(Сзи рецимо: у име Бога! Да ово буде у час добар! Тајко п мајка сина жене; Од рода је од велика, Кољена је господскога, Никоме се и не јавља,

Но се роду лицем клања, Род ми њојзи одговара:

МОРА

сл

ој