Težak, Oct 15, 1930, page 19

- 723

шео свет. Шпанци га пакују у бурад 35—40 кгр., помешано са трином од плуте или у мале штигне (гајбе) од 8 — 10 кгр. бруто. Ово грожђе има врло добру цену. Као што рекох и ми имамо тако грожђе, а код нас се зове смедеревски ћили<5ар (урма) или краљев дренак, а доле у Јужној Србији постоји солунски дренак. То грожђе треба свим силама да наетанемо да се што више засади. Поред користи, што би за грожђе увозили суво злато, главну корист црпео би пољопривредник, јер данас 1 кгр грожђа за вино кошта 1.80—2 динара, а међутим 1 кгр грожђа смедеревске урме, рачунам ла количине од 1 вагона, стаје кгр 4—5 динара, што је два и по пута више него за обично. Поред тога грожђе краљев дренак (по казивању г. Рад. Стефановића трг. из Чачка, који има виноград од 20.000 чокота краљевог дренка), роди дупло боље него обично, јер му је зрно крупно па и гроздови. Ово грожђе се у мају месецу доноси чак из Аустралије у Немачку, и издржи пут од 3—4 недеље. Као што рекох, смедеревски ћилибар препоручујем сваком, да њега само калеми и сади, јер је оно тврдо, за извоз -одлично. Може да издржи најдуже транспорте, поред тога има крупно зрно, а то се тражи. Жуто је као ћилибар г слатко, а поред свега роди добро и цена му је одлична. Што је најглавније, за такво грожђе ће се увек наћи пијаца и ку пац за хиљаде вагона. Сада да кажем неколико речи о јабукама. Код нас се такође почела у последње време много да гаји јабука, али ни ту се не води рачуна о сортама, већ се и даље размножавају само будимка и колачара, међутим, то с> две најјевтиније и најмање цењене јабуке у иностранству, јер је будимка доста слатка, а колачаре мало има првокласне робе тако, да нашу колачару употребљ} ју услед тога већим делом за пекмез. Најбоље сорте, које се у Немачкој плаћају јесу златка парменка и кожара. Те две сорте имају дупло бољу цену од горе поменутих и што је најглавније, оне се без муке продају, докле наше јабуке имају прођу само онда, кад у другим земљама не роде. Расадник у Чачку (окружни) окалемио је 60.000 будимки, а златне парменке и кожаре ни комада. Време је да надлежни о томе поведу рачуна, а крајње је време дошло да и ;ами прегнемо на рад у овоме правцу. Надам се, да ће сваки примити овај захтев наших извозника и стрзних пијаца, јер у првом реду себи користи. Дакле ја још једном наглапЈујем: грожђе калемити смедеревски ћилибар а јабуке златну парменку и кожару свуда где могу успевати. Б. Љ. Марковић