Težak, Oct 15, 1930, page 25

— 729 —

Питања и одговори. Питање „Пошто се бавим живинарством и имам приличан број јаја, а садање су цене јаја сувише слабе, хтео би их задржати за бољу зимску пијацу Досада сам их чувао у оцеђеној кречној води... Молим уредништво „Тежака, да ми у идућем броју одгс вори, којим је начином најбоље јаја сачувати од квара и испаравања". Сш. П. Бајић, из Власотинаца. Одговор: За сада је најбољи начин конзервисања јаја у воденом станлу. Јаја, тако конзервисана, задржавају и после шест месеци сву своју тежину и свежину, добра с у за барење. и мешење и немају никакву нарочиту воњу. Водено се стакло („васерглас") добија у дрогеријама, апотекама и трговинама (нпр. код Изиса — у Београду) и стаје 6-—! 0 дин. литар, а треба да буде густине бар 1,260. Један литар воденог стакла ваља разблажити са девет делова куване и процеђене воде, па ће се добити десет литара раствора за конзервисање, што је довољно за 150 јаја. Јаја се наређају у какво чисто буре, ћуп, стаклени суд и т. сл. и прелију горњим раствором, да потпуно огрезну и у раствору остају све до употребе, у каквом сувом и хладовитом подруму. Важно је да се конзервишу само свежа јаја. Опширније о овом начину конзервисања јаја наћи ћете у пољопривредном календару за 1929. годину, на страни 54 и 55 Тај календар може се добити код Српског пољопривредног друшгва у Београду (Немањина ул. бр. 11). А. Г. Јовановић

Питање: Из чланка г. Спремића, штампаног у бр, 9 Тежака од ове године „Да ли треба калемити шљиву кад и на који начин", види се да он препоручује калемљење само садница, произведених из изданака и коштица, а никако калемљење на џанарици, пошто је то вели други начин производње. Потпуно се слажем са г. Спремићем у овом погледу, али једино ме чуди, да не препоручује и џанарику. С тога молим за одговор преко Тежака, зашто он не препоручује џанарику за подлогу, пошто ја сматрам исту као најбољу за данас. М. Пудић, из Дервенте. Одговор: Код нас је био и биће и у будуће најраспрострањенији начин производње шљива из изданака, којим се бави велики број самих одгајивача. Да би се пак производњи на овај начин што боље изводила и од исте добили што