Učitelj, Feb 01, 1890, page 22

116

гове фразе.» Ово је, признати се мора, особити метод. Његов сурадник Кризи, који је много усавршио систем свога учитеља, износи нам врло мало ласкаву слику 0 његовим техничким знањима. У аритметици с муком је могао да изврши множење или деобу с више цифара. О цртању, не беше ни помена. Он је уживао у камењу, у биљкама, у разним продуктима, природним ; алп је све то само прикупљао као дете, без икаквог научног знања. Не обзирући се на ове чудноватости и празнине, треба. имати у виду, да је Песталоције одушевљавао све својом орђиналношћу а нарочито својим духом. У осталом ово су принципи његовог система, које је сам гзавео: «Учитељ је дужан да увек пажњу ученикову скреће на ове тачке: 1, Колико предмета има пред очима! иод колико врста ћ 9. Како изгледају ; Какви су по облику, боји ; 3. Како се зову: Ова три питања у вези су са три способности код човека: !, способност да се уочи облик предмета. 9 способност да се бројно разликују; 3. способност да. се помоћу говора понови ова представа и да се објасни. Отуда опет долазе три правила : 1. навчкавати дете да. сваки предмет схвати као целину; %. учити га да разликује облик предмета; 3. упознати га у колико је више могуће са групом речи.» У први мах ве види ве јасно су чему се састоји плодовитост ових принципа, и изгледа да нам ти принципи пружају доста обична знања. Систем треба оцењивати у његовој примени ; аутор чланка вели нам. да «ове примене показују неку особиту мешавину узвишенога, обичнога и апсурднога.» Али он нам даље о томе не вели ништа, он признаје да је технички део кљиге Песталоцијеве застарео; али оно што није застарело, то је идеја «општег васпитања, његови патетички апели на матере, његове ватрене одбране у корист сиромашног народа.» Нама се чини да су то пре заслуге Флиантропа и моралисте него ли педагога. Оно. што бисмо ми желели да нам се објасни, то је систем.