Učitelj, May 01, 1897, page 28

714 ЖИВЕ СИЛЕ ЈЕДНОГА НАРОДА

кад не сме рећи да зна доста. Кад сеово ради, не треба, губити из вида, што је казао Марко Аврелије, јер је то очувало и до данас своју пуну вредност : „Доста с књигама. Ваља да загледам и у себе; ту је извор добра, извор непресушан, само ако црпеш из њега увек.“ После овога савета, који нам је очуван из старог века, чујте шта вели, њему у прилог, наш Мишле; то је исти савет, исти нагласак: „Не очекујте од других да помогну препорођају Француске; почните да се препорађате сами поправљајући се. Мислите ли да је то тешког Не! Ништа није простије: у томе ћете успети радом, свакодневним, драговољним пожртвовањем, неговањем врлина. Француска ће тада бити опасена помоћу вас и ви помоћу ње. У то не сумњајте ни мало, будућност је на вама, у вашем срцу.“

Ту је дакле велика тајна, а не на другом месту: треба се прибрати, усредсредити, „избегавати разбацивање на све стране јер оно слаби вољу,“ па ћете тако за вас саме постати жива сила, која има у самој себии полугу и регулатор, који су надмоћнији од свакодневних и променљивих спољних случајности. На тај ћете се начин оспособити, да утичете спасоносно на друштво чији сте чланови, а жива сила, која је у вама, утицаће у толико јаче на вас. Запамтите добро правилну и дубоку мисао Мишле-ову : Француска ће тада бити избављена помоћу вас, и ви помоћу ње. Ова идеја о солидарности, о узајамном утицају, поправља, или боље допуњује одсудно индивидуалистички смисао пређашњег савета, и Мишле га објашњује са својим великим ауторитетом историка додајући: Онај, који предаје морал и историју зна, да јачина или опадање народнога живота, одређује великим делом и живот појединаца. Треба се ослободити мишљења, да човек може бити велики, кад му је отаџбина нејака, разумем кад морално опада, јер је ми осећамо свуда, ми њоме дишемо џ живимо; та ва тохетиг еђ вштивз (у њој се крећемо, у њој смо). За њу живимо. да. њу ћемо и умрети.