Učitelj, May 01, 1899, page 17

ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ 757

требљавају сву вештину своју да из деце развију митањима оно, што се из њих никад развити не може, но што им се мора јасно и разговетно казати, и што деца морају научити. ј

Па како је данас у нашим учитељским школама, и у нашем учитељском свету Да ли је ова настрана мисао развијања онога што се не може развити, и кривења онога што деци отворено треба казати, — да ли је та мисао стукнута и сузбијена, и да ли је паметнијом замењена.

Хајде да видимо како је сада. Али сеу напред никаквом добру не надајмо. Све прилике говоре и данас још да су стара знања и старе навике остали непромењени у овоме погледу.

1. У најновијој књизи г. Ј. Миподраговића „Најобич"није трешке у настави и васиитању школском“, на стр. 30. под 6. стоји овакав натпис: „6. Жазивање у напред о чему“. То је од прилике оно исто, што емо ми у овоме напису назвали циљ у настави. И под поменутим насловом «стоји у г. Ј. М. од речи до речи ово: „Млош мисле, до ће замнтересовати децу и привући њину пажњу још више, ако пм напред кажу о чему ће им причати. На против, ја сам увек опазио, да се тиме убија интерес т слаби пажња. «гја ћу вам причати сада о... (томе и томе), а ви пазите те да научите“, то је толико, колико п свака узречица, свака сувилиност. И баш зато, што знају о челу ће да им прича, неће да слушају с оном пажњом, с којом би слушала да не знају. Запазио сат, да и кад ит не каже о чему ће им предавати, млоо пажљивије слушају докле не утвате само о чему ће бити товор. А чим то опазе, онда као да у себи рекну : а, сад знам шта ћеш. И види се, како свак себе разрешава од напренутости.... |

Особито је то погрешно код очталедне наставе природнит наука, где сама ствар треба да говори.