Učitelj, May 01, 1909, page 22

702 УЧИТЕЉ

љају као морални критеријум за процењивање свих осталих радња човекових, као извесна морална контрола. Човек, који сам себе не пита пре прелаза на ма каки рад: да ли је то право и да ли је то добро, морално, тај човек нема, тог моралног критеријума и ради етички несвесно. Свесност етичка се управо састоји у томе, што сваки наш намишљени поступак у духу своме пре почетка рада изводимо пред тај форум морални. Ко то не чини, тај се не стара о моралној страни свога живота.

22. А када ће највиши морални појмови : права, правде и доброте моћи да врше ту улогу критеријума моралнога рада 2 Одговор је на то прост: прво, ако се узмогну појављивати у процесу сваког нашег одлучивања, и друго, ако узимају јачу снагу мотивације од оних одлука, с којима, су се појавили и с којима се упоређују. Снага мотива_ције, рекосмо, зависи од моралнога осећања. Остаје јоште могућност репродукције у сваком процесу одлучивања. Она зависи, као и свака репродукција, од множине и разнородности асоцијација тих моралних појмова, са свима осталим деловима свести наше. Ако је то постигнуто, то ће се и морални појмови обнављати обновом сваког оног дела, наше свести, с којим су они у асоцијативној заједници. Честим обнављањем тих посредних репродукција, полазећи с разних делова наше свести, морални појмови задобијају све више положај доминирања над целом свешћу човековом т.ј. постају срж моралне личности његове.

28. Остаје нам још питање: на који начин можемо у

намерном, школском, васпитању доћи до образовања про-

жетости убеђења моралним идејама“ Морални појмови, као што смо видели, постају из социјалних представа. А градиво, које нам пружа те представе, јесте оно градиво, које - излаже друштвени живот људски т.ј. историја у најширем смислу те речи. Из тога је јасно, да историја мора да заузме централно место у плану сваке васпитне школе т.ј. школе, која не тежи само томе, да ученику преда извесна знања и умења, већ која хоће да развије вољу ученикову и то моралну вољу. Како се резултати обраде историјске наставе на крају крајева своде на моралне појмове, а ти појмови ваља да су у асоцијативном одношају са целом области чињеница наше свести, то и историјска настава