Učitelj, Sep 01, 1937, page 21

21 прави НЕРВНА БЕДЕ БЕНИН ЕГ ПНЕВЕРЕТ АЊА ЉАС ДН 51654 ЕН БЕЕН ЕНИ АПЕЛ НЕ нездравог, озбиљно од рекламног, протумачити шта је овде узето из прошлости а шта је унесено новога — није могућно изван историског излагања. Дијалектика развића руске педагогике иако је замршена оним што је у њој унела „совјетска мисао“, ипак у историској светлости није лишена своје законитости. Само, дакле, у таквом излагању могуће је да предострожан педагог критички и објективно схвати задатак који се налази пред руском педагошком мишљу и да објасни у ком правцу мора да се развија ова мисао да би унела свој удео у наступајућу руску обнову.

Да би испунио свој прави задатак, писац ових редова тежио је да буде што више објективан, иако је осећао у том погледу тешкоће које потичу од немогућности да се у Европи прикупи сав неоходан материјал. Искористивши материјал који се могао наћи у Прагу, Берлину и Паризу и допунивши штампани материјал подацима које су му дала различита лица, која се сада налазе у Западној Европи, писац је свестан да му није пошло за руком да постигне потпуну равнотежу у излагању свих праваца руске педагогике. Неки су правци подробније изложени и на основи извора из прве руке, неки краће и без пуног уверења у тачност материјала који је био при руци. Библиографска потпуност тешко се могла извести. Напослетку, што је најважније: у овом нацрту изведена је само карактеристика руске педагошке мисли, а свесно је остављена по страни тема о руској школи, о њеним различитим облицима и о њеној еволуцији. Узрок је за ово то, што је од револуције стара организација руске школе претрпела тако дубоке промене чије описивање тражи нову студију. С овим оградама писац се решио да пред читаоце изнесе овај нацрт.)

НА ПРАГУ ХХ ВЕКА

5 2. — Ушински и Толстој — највећи педагошки писци ХЈХ века — показали су големи утицај на руску педагогику ХХ века. Ушински је завештао идеју органске синтезе у педагогици. Толстој је истакао мотив слободе, који је играо тако голему улогу у педагогици ХХ века. Али поред њих ХЈХ век је у Русији избацио на површину читав низ истакнутих педагога-мислилаца, као што су Пирогов, Рачински, Лесгафт, Стојунин, Бунаков и др. Живи и смишљени рад ових педагога и развиће педагошке журналистике припремали су земљиште за рад педагогике у ХХ веку и створили то наслеђе које је ХЛХ век завештао

ђ) У руској литератури не постоји преглед руске педагошке мисли у ХХ веку. У брошури Пинкевича — „Совјетска педагогика за 10 година“ (Москва 1927) изведен је доста добар преглед само совјетске педагогике са неколико кратких примедаба о педагогици пре 1917 г. У разним књигама из историје педагогике уопште или историје руске педагогике (Капћеров, Медински, Пинкевич, Золатарев и др.)

има непотпуних и случајних података.