Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj, page 182

Душан само викну:

— Угљеша, пехар воде! Лазаре трчи MIM BOBI магистра и капетана Палмана ! -

Док је краљ подигао јадног судију и стао да га прска водом, стизке његов лекар, коме предаде изнурсног човска и прспоручи њему и великом ставилцу како да га ногују.

Богдану је na скоро ва тим повраћена свест, по наслоњен на масстра Антонија пзађе из краљсве собе.

Душан је крупним корацима ходао горе доле и размишљао.

— Суманутост 2... Неће бити. У његовим речима има везе и смисла, тако ко говори бессемучник. Бунтсвник, мој војвода 2! Има и таквих чуда на свету, али п за њих има резлога. Његово богумилство Р... То је мо гао и даље прикривати као досада... ако је бунтовник, он није сам, сувише је мудар да сам у то гази... Али онда, на кога се наслања 2... Он је блоу Кључу... На бана 2... Сумњам, да ће Стјепан још сада загристи у ту јабуку... Још су му леђа модра од тешких батика ...

У то уђе Палман.

-— Ввао си ме, светла круно 2

— Јесам. Слушај, Џалмане. Је ли твој синовац Георг у двору 2 :

— Овде је, господару, код свеје сатње.

— Може ли он са својим људима кренути на пут још данас 2

— Може господару. Док се нахране коњи и оклопMITO hoe бити готов.

— Пошљи га одмах са његовом сатњом у Осту и предај му ову моју заповест: да ми доведе везана, или да ми донесе мртва мор војводу зетског.

Палмац зину од чуда.

— Војводу Богоја, господару 2

— Њега главом.

— даповест високог ти краљев тва бшће извршена,

Ж * š

162