Adam Bid

У1 ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

појавама међу методистима: врло јако религиозно осећање, а у исти мах морал ниског ступња; лакомислено суђење човека на основу сујеверја и коцке.

Међу романсиерима Х1Х века има више угледних жена, а до крупних имена су дошле њих три, Шарлота Бронте (1816—1855), Џен Остен (1775—1817), и Мариана Еванс, позната под псевдонимом Џорџ Елиот. Ш. Бронте је дошла у време кад су се епигони великог писца историских романа, В. Скота, заморили и измучили читаоце. Врло суморна младост развила је у њој велике, скоро силовите духовне енергије, и она има храброст да својим романом Џен Ер (Јапе Еуге) устане против дотадашње празне романтике у роману, и створи првокласан роман о проблему куће и породице, са страницама праве реалности, са уметничком обрадом најскривенијих агенса који држе или руше домове и породичне заједнице. Џ. Остен, једно од најкрупнијих имена у енглеској књижевности, сматра се по многом чему као супарница Џорџ Елиота. В. Скот је назива творцем романа Х 1Х века. Њен особити таленат, да радњу остави тихом, а да са стотину ситних цртица, ироничних и психолошких, изради карактер као најоштрију гравиру, заиста је модеран таленат, итипови њених најбољих романа, на пример романа Понос и предрасуда, живи су са једном непогрешивошћу креације која задивљује. Међутим, синтезу оног абруптног и тамног у јунацима Ш. Бронте, који се особеношћу својом некако сасвим издвајају из друштвене кохезије, и оног артистички ироничног и свезналачког што је била одлика Џ. Остенове, ту синтезу доноси у своме јаком, како се каже, мушком таленту, Џорџ Елиот, особита жена, која ће тек око четрдесете године свога живота дати прво своје уметничко дело, а умрети у слави „највећег енглеског романсиера после смрти Дикенсове.“ |

Најбољи портре Џ. Елиота показује нам дугачко лице врло јаких црта, са недостацима лепоте. Краси га само израз интелектуалности и неки тужно добар осмејак женске нежности. Мередит, чији је таленат и