Adam Bid

442 ЏОРЏ ЕЛИОТ

могао потпуно преварити у његовом карактеру. Убеђен сам, уверен сам потпуно да он није попустио искушењу без борбе. Он може бити слаб, али није неосетљив, _ није хладнокрван себичњак. Убеђен сам да ће то бити удар чије ће он последице осећати целога свога живота. Зашто ви хоћете да се све тите2 Ма колико патње да баците на њега, њој то ништа неће користити.

— Неће,о Боже, неће! — јекну Адам, и сруши, се на столицу. — То баш и јесте најстрашније проклетство... то је оно што је најцрње... то се никада не може поправити... Јадна моја Хета... Она никад више неће бити моја мила Хета... најлепше створење што је Бог могао створити... Кад се смешила на мене... мислио сам да ме воли... да је добра. Адамов глас је постепено прелазио у промуклост и тихост као да сам са собом говори; али одједном погледа у Ервајна и рече нагло:

___— Она није толико крива колико кажу 2 Јел'те да и ви тако мислите2 Не може бити да је она то учинила.

—_ То се можда никад неће знати поуздано, Адаме — рече г. Ервајн благо. — У тим стварима ми доносимо понекад суд по оном што нам се чини сасвим јасно, па ипак, зато што не знамо неку ситну чињеницу, наш суд постаје нетачан. Али да баш узмемо оно што је најгоре, опет немате права да кажете да кривица за њен злочин стоји до њега, и да он треба да сноси казну. Није наше, смртних људи, да одређујемо удео моралне кривице и ДОдељујемо казне. Немогућно нам је избећи грешке и онда кад утврђујемо ко је учинио неко кривично дело; а питање колико треба неко да се сматра одговорним за непредвиђене последице свога дела кад до тога питања дође, човек дрхће већ при самој помисли да га реши. Зле последице које се могу крити у једном једином акту саможиве лакомислености — то је страшна помисао! и она би имала да креће у нама мање охоле осећаје него што је пренагљена жеља за кажњавањем. Ви, Адаме имате памети