Adam Bid

АДАМ БИД 521

„била готова да преврће листове. У току таквог читања могло се видети више разних израза на његову лицу. Некад би му се усне мицале, као да ће нешто рећи; то се дешавало кад би дошао до неке беседе коју је могао замислити. као да је сам он држи; на пример Самуилова беседа народу, кад је Самуило био на самрти. Други путби му се обрве подигле, а крајеви усана би дрхтали с изразом тужног саосећања; сусрет старога Исака са сином, на пример, разнежавао га је. Опет другом приликом, над Новим Заветом, лице би му узело свечан израз, и сваки час би тресао главом озбиљно одобравајући, или би тек подигао руку, па је онда опет спустио. А неког јутра, кад би читао Апокрифе, које је јако волео, задовољно би се осмехивао оштрим речима сина Сирахова; премда, понекад би дозволио себи слободу да се размимоиђе у мишљењу ..са неким апокрифним писцем. Јер Адам је добро знао правила вере, каошто и приличи приљежном посетиоцу цркве. Лизбета, у тренуцима кад не би гледала ручак, стално је седела према њему, и гледала га, док најзад не би више могла издржати да му не приђе, и помилује га, како би свратила његову пажњу на себе. Тога јутра је Адам читао Јеванђеље по Матеју; а Лизбета је стајала неко време близу њега, гладила га по коси која је била мекша него обично, и гледала у велике странице књиге, чудећи се у себи тајанствености писмена. Осмелила се да настави миловање, јер, кад је- пришла Адаму, он се завалио у столицу "да је умиљато погледа, и рекао јој је: „О, мати, ти ми. изгледаш некако необично, и весела си, јутрос. Пази, пази, Џип тражи да гледам у њега, не може да поднесе помисао да тебе више волим.“ Лизбета није ништа рекла, јер је имала толико много да каже. Адам је затим окренуо листу и ту је била слика: анђео седи на великом камену, одбаченом од гроба. Та је.слика била везана за много ствари у Лизбетиној памети; сетила „се те слике кад се први пут видела са Дајном; и тек што је Адам окренуо лист, и помакао књигу у страну. да би могли боље да виде анђела, а она рече: „То је она, то. је Дајна!“