Adam Bid

522 ЏОРЏ ЕЛИОТ

Адам се насмеши, загледа мало боље у слику, па рече:

— Налик је мало на њу, али је Дајна, МИСЛИМ, лепша. |

— Па кад мислиш да је тако лепа, што је онда не волиш 2

Адам погледа зачуђено у матер, па рече:

— А зар ти, мајко, мислиш да ја не ценим Дајну, и што се најбоље може 2

— Не мислим — рече Лизбета, уплашена од своје властите смелости, али осетивши да је пробила лед, и да вода мора потећи па ма шта да се деси. — Али шта вреди ценити оно што је преко девет конака 2 Да си ти Дајну волео, ти не би пустио да оде.

— Али ја немам права да је задржавам, кад она налази за добро да тако ради — рече Адам, и загледа се у књигу као да хоће даље да чита. Он је већ осетио да сад иде низ жалби, узалудних, које не воде ничему. Лизбета седе понова на столицу према њему, па ће рећи;

— Али она не би то налазила за добро, да ти ниси

био тако неприступачан. — Лизбета још није смела даље од једне неодређене реченице. — Ја био неприступачан, мати2 — рече Адам,

па погледа у њу чисто поплашен. — Шта сам учинио 2 Шта ти мислиш тиме рећи2 | — Па јесте, ти никад ништа друго не погледаш, нити и о чему другом мислиш до о твојим рачунима и твом послу — рече Лизбета скоро плачно. — И мислиш да можеш тако наставити целог века, као да си од дрвета садељанг А шта ћеш чинити кад ти нестане мајке, па немадне ко да се стара о теби да добијеш изјутра топло јело

— Али шта ти то сад пада на памет, мати 2 — рече Адам, којега поче љутити то циљкање. — Ја не знам куда ти то циљаш> Има ли што, што бих ја могао за те да учиним, па не чиним 2

— Па наравно да има. Могао би учинити да ја имам некога крај себе, да ми мало помогне, да ме понегује кад ми је зло, да буде добар према мени.