Adam Bid

АДАМ БИД 527

долазе из њихових једријих мисли, већег искуства, дубље укорењених осећаја2г Дечаков танки глас, који је као тон фруле, има пролетњу драж; али човек треба да да снажнију, дубљу музику.

Најзад се појави Сет, на најудаљенијој стази, и Адам му похита у сусрет. Сет се зачуди, и помисли да се није што догодило: али кад му Адам приђе, он виде по Адамову лицу да нема ничега узнемиравајућег. — Где си био 2 — упита Адам, кад пођоше заједно.

— Био сам у заједници — рече Сет. — Дајна је говорила једној групи слушалаца код Сумпора, како га зову. Има људи који никад не иду у цркву, али ће ићи да чују Дајну. Данас им је дивно говорила, о теми: „Ја нисам дошао да зовем праведнике, него да зовем грешнике, да се покају“. И ту се десило нешто занимљиво. Жене обично поведу са собом и децу. Данас се тамо нашао један дебели, гргураве косе мушкарчић, биће му тако четири до пет година, кога досада никада нисам виђао. То дете се није смирило од несташлука доклегод сам ја читао молитву, и док смо певали; али кад сви поседасмо, и кад Дајна поче да говори, малишан се наједаред укипи и загледа у њу полуотворених уста; па онда побеже од матере и дође к Дајни, и стаде је гурати као какво псетанце, не би ли обратила пажњу на њега. Дајна га подиже и држала га је на крилу за све време док је говорила; а он је био миран колико може дете бити мирно, и најзад је заспао — а мајка, видећи га тако, плакала је.

— Штета је што Дајна неће и сама имати деце, кад је деца тако воле — рече Адам. — Мислиш лити, Сете, да је она сасвим решена да се не удаје И да је ништа не може одвратити од те одлуке 2

У тону његова брата било је нечега тако особитог, да Сет кришом погледа Адаму у лице, пре него што ће одговорити. |

— Не би било тачно кад би рекао да је ништа не може одвратити — одговори Сет. — Али ако ти ту мислиш на мене, ја сам напустио сваку мисао да би