Adam Bid

526 ЏОРЏ ЕЛИОТ

љубав тако слична овом благом сунцу, да му се чиДило да су једно и исто, и он је веровао у обоје. А најна је била толико везана за тужне успомене његове прве љубави, да је љубав његова према њој само освећивала старе успомене. Љубав његова према Дајни никла је из те прошлости: то је сад било подне једнога јутра које је прошло.

Али Сетр Да ли ће то њега заболети 2 Неће. Изгледало је да је сасвим задовољан у последње вреМе; у њему нема саможиве суревњивости. Он није никад био љубоморан што мати више воли Адама. Али да ли јем он видео то што је видела мати2 Адам је желео да то сазна, јер се више могао поуздати у Сетова опажања него у материна. Мора говорити са Сетом пре него што се види са Дајном; с том наМером у глави врати се кући и рече матери:

— Је ли ти рекао Сет кад ће се вратити Хоће ли доћи за ручак

— Доћиће, замисли, неким чудом, на ручак! Није ни ишао у Тредлстон. Отишао је негде на другу страну на проповед и на молитву.

— А знаш бар од прилике куд је отишао. рече Адам.

— Не знам; ти боље знаш куда он иде, него ја.

Адам је желео да пође Сету у сусрет; али се морао задовољити да шета на пољу, и гледа да спази Сета чим се појави. Дотле је имао да прође читав сат, јер Сет тешко да ће доћи кући много пре ручка, а ручавали су у дванаест. Адам није могао поново да седне да чита; шетао је тамо амо крај потока, стајао крај стаза с радознало напрегнутим очима које су виделе нешто што није било ни поток, ни врбе, ни њиве, ни небо. Адамове су визије више пута биле прекидане чуђењем: како је снажан тај његов осећај, снажна и слатка та нова љубав; баш каошто се човек диви кад осети у себи нову снагу за неку вештину коју је неко време био запустио. Како то да су песници толико дивних ствари рекли о првој љубави, а тако мало о каснијој2 Јесу ли њихове прве песме и најбоље2 Зар нису боље оне које