Adam Bid

558 ЏОРЏ ЕЛИОТ

у колима (сад су имале кола) да се рукују с младом и младожењом, и да им пожеле сваку срећу; а како је мис Лидија била у Бату, то су г-ђа Бест, г. Милз и г. Крег сматрали за своју дужност да представљају „породицу“ том приликом. Пролазом кроз црквену порту начичкала се била све сама позната лица, а многа од њих била су лица која су Дајну видела први пут кад је проповедала на Утрини. Није ни чудо што су се сви заинтересовали за њено венчање, јер, не памти се да је икада у Хејслопу било девојке као Дајна, или историје која је, најзад, везала њу и Адама.

Беси Кренеџова, у најлепшој капи и хаљини, плакала је, иако није знала тачно зашто. Паметну напомену је учинио њен рођак, Вижљави Бен, који је стојао до ње: Дајна не одлази из места, а ако је Беси ипак нерасположена, онда ће најбоље бити да се угледа на Дајну, и да пође за неко честито момче које хоће да је узме. Одмах до Беси, у самим црквеним вратима, била су Појзерова деца, вирећи из клупа да виде тајанствену церемонију. Тотино лице је имало необичан израз страха: она је очекивала да ће видети рођаку Дајну при повратку из цркве остарелу, јер је у њеној главици живело убеђење да ожењен и удат свет није више млад.

Ја им завидим на свему што су видели док се венчање свршавало, и кад је Адам извео Дајну из цркве. То јутро Дајна није била у црном оделу; њена тетка, Појзерка, не би то за живу главу допустила, да јој не донесе несрећу; она сама је Дајни направила венчану хаљину, од сиве материје, наравно по утврђеном квекерском кроју, јер у том Дајна није хтела попуштати. Љиљаново њено лице вирило је слатко озбиљно испод квекерске капе, без осмеха и руменила, с уснама које су подрхтавале под тежином свечаних. осећања. Адам, притискујући њену руку уза се, иђаше право, као и пређе, а главу мало устурио, као да је хтео пркосити целом свету. Али то није долазило од тога што би се он,тога јутра, поносио, како је обично код младожења; његова срећа била