Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

124

гдв оу развијен© позазмице на теку&и рачун, где ое воде обични банкароки поолови и гд© према томе нема рокова* Биде&ете каква је оразмера оваквих зајмова према зајмовима прека на твкући рачун. У очи рата 1914 год. пб текућен рачуну било је у Итадији на роков® 66 4s, а у Неначкој по текућен рачуну 81«0$ на рокове 56.85. Чену одузд новац ко.ји познјнљу.ју задцуге? Жта је нлков циљ реалан & шта форналан? Форналан јв циљ давањ® ковца- Реалан циљ је онабдовање аемљорадничких газдинотва потребама зенљорадничке производље. Пре свега оељаш за новац коЈи добију купују отоку, затим купују земљу или узимају зенљу у црвнду, купују разне производе, еопап и друга средотва за побољшање, своје дугове, * Карактариотично је да ое Немци чегће задужују зенљу, док руски оељак задужује да набави шта му треба у кући и у За куповину отокв долази у Руоију од позајмљеног новца 88*8$. У Неа&чкој од позајмљеног новца за куповину отокв долази овега 6«ls* У Немачкој теглећа стока игра у газдинотву звмљораднбчком олабију улогу него у Мо^ ка онага је тамо много развизениза* За купивину земље руоким с©љацима позајмљузу задруге 18 о2%$ док у НемачкоЗ 38*7$. Евмци се чеlЕће задужују да купују земљу« За куповину еопапа у Руоији ое задужују 38.55, а у Немачкој 2*9%* Руоки оељак да би набавио шта му треба мора да ое задужи* док ое у Н-емачкој оељаци задужују за своје обичне потребе« Од позајмљеног новца за куповину хране долази у Руоији 4»5 9 док ое у Немачкој сељак уопште И не задужује у ®у оврху« За отплату дугова Руоки оељак узима 14» 2%, док у Немачкоз’ 46.45. Немачки сељак је много рационалнији« За ритне циљевв у Руоији с® задужују B*6s« За зидањ©, код шдаа, а код Немаца 19.95« Видимо да у главном највећв цифре у Руоији иду на куповину отоке, узимање звмље