Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

под аренду., отплату дугова* док у Немачко.ј на зкдање 5 на огплату дугова и на куповику зошб©* Каква з® онага земњорадничког кооперативног кредита у разним У Немачкој тај кредит најразвијениЈие Оам Квl??еl&еп-$е нз Немачке* где оу оаме кооператЕве поникле у тој форми* - Поол© Немачке додази Чекооловачкас, Бићв ©ашиетт© аа нао да проучак© отаљ® т@ земље* за коју о© миоли обвчво да ја оамо индуотриока., а која Је у отвари и аешБорадКИЧК& где су овж зежораднички покрети увек заступљени па где је и кооператива за доота развијекас Чешке кооператнве се зову кампеличк© по-Ф* Кампелу 1901 гад® било је 918 год* већ ии има 8598, оа 864.788 - У Италкји прве коопаратибне вадруге за кредит дављају ое 1885 год* Мдов број нанреотано тако да оно уочи рата 1915 тод« имали 305 4* на крају рата* 1918 год* 3914«- У Француској опажамо з©дан карочитн да о© кооперативе групшу и да оу оне в.бкчнс оргаш земљорадннчких оиндиката« Би знате да је Францусш клаоична ззшва звмљора-дкичках оцндиката* Кооператнве ое нејављају као незавиош органи потрвшача* него их видимо као оргаке економсжих организација ш оикдиката® 19С/В год* било је у Француокој 456 маониж задруга м 57 облаоних ©а чланова« 1910 год* број се зе-поввћао ш 5*150 меониз: оргаиизадкја, и 97 облаоних са 148с000 чланова* У Русшји 1900. год« икамо оамо 15 1905 имамо 557 оа 181*884 чланова; 1910 год* икамо већ 3610 са 1 Џ '695®000 чланова. а 1917 годе. у очи бољшевнчк® рвволуцијв иман.о 11.929 задруга за кредит оа 8,168*000 чланова. За*»другаротво у Руоији .колосално З 6 разшјено* Многи теоретичари са правом објаш&авају да је Русија цогла издржати све уиасе кроз којо зе прошла једи-но- благодарећи овојим кооператиДок су ове друге уотанове маке или више пропаДе; дотле З 3 коопврапдЈа зедино оотала читава- Еоз‘ има да блаТодари да нашњз руско друштво што се државни организам низ© првотао да

125

ТАБАЕ 58-

АГРАРНА ПСШТШСА