Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

вбог тога $0 јв друга тешкоћа на коју наилаз'® ове кооп©ц « 797 Бидет« да поотоји дубока разлика између; пррдајних и набаб&ачких задруга® Она ое практнчко манифестузе пре овега у.б.ро јх* Набављатоах задруга има много внше него продајних« Од целокупног броја задрута набавтвачких има 65-ss, док ' Ј п; има оамо 14 1/2/* Друга манифеотаци ја те разлике би ће у томе што се ове задруге опециЗалВзуЈу* Дslлб ледна набавзвачка задруга тргује оа свима она може у исто вре ме битж бакалнж земљораД| 1а и магазин за земљорадничке машине __„дожле једна продајна ако хоће лепо да ако хоћа да буде продуктивна ©фикаона и плодна мора ое спацијализирати« Еао жто ј@ најбозш тргов.ац онај коди продаје оамо једну р@бу, , Т|'у робу студира оа свжх отрана и с погледом на њу иоштује тртако иото једна продајна кооператива.мора да ее сп©ш. Iализира« Тако нжје оано зедна теориока поотавка него и у етба Iооти видимо да оу продајне задруге 'специјализоване. И најве'*ћи број међу њима бази оа продајом млечних производа; прода Iом тжх проиЈвода бави ое 71®б% док ое продајом жжта бави 8 ' . стоке 5*5/.. плбдова 5*9^ § Јаја и живинеЗзб o*’ 0 *’ и других 1/* Бидимо -*ха ое 2/3 продајнпх задруга бави продајом млечних производа,- и то тако у свима земљаћа® Нарочито је примењен тај проценат у Руоији где ое од ових продајних задруга продајом млачних про иззсда бави 99 1/2/* док ое продајом других млечних производа бави оамо свега Ћ<Љ% д У Иемачкој има само 5*5/ задруга које ое баве продајбм млечних прокзвода, у Француокој Б*4/* у Италији у Даноко ј 5*62/, (свих ооталих 94/ бави се продалом млечних производа)® У Шведоко 11. 6 4/ ? у Холандији SЛЗ/*. у Југоола вији 1«65/ оа немлечни производима а 35*4/ оа млечним* У с јздињеним Државама видимо један прилично иктересантан фвномен* а то је да се ту продајом нем&лечних производа бд свих продауних -задруга бави 65.95/. или од половине. « То је због тогз. што ое ту задруге бавз продајом жита* Америка Је највеће

139