Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

27

лов9 жквота и рада в Неђутш, како властвЈга одлучно одбија да те услове поправи # седвади бежа у вародр, одлазе у хаЗдуке« одмећу иљачказу* док 1381 не избијају и овљачки уотан« ци на вше страна. (Зашшзвиво је да су побуна биде најозбиљније међу еељацима који су матери Јално отојали Тај с»lучај се понавзва у свима револуционарнии покретима* борб©нији оу они кози имају само да доврше своје оолобођењ© г наго они који га тек предузикају)Побуне од 1381. 5 као и Француска B од 1558. биле оу крваво угужвне, баж као и свљачке буна у Нвмачвој, раанш зешвама Аустрије. у ХрватскоЗ, у У Енгласкојбуна је ипак оставила неких позитив- ’~ јЛ ' л * '' " них последица за сезваке' -Влаотелшш су увкдвли да се .исти сиотем не може и ималк оу да ов реше између два солуциде - или-да овоје кмвтове претворо у закупце, шш -да промене карактвр својих пооеда. тАјд да ое меото земљорадње која захтева много људк и звлики надзор баца на еточарство чији произзоди (нарочито вуна) ггечели да се траже на тржижту у доба младе текотштно индустриз^.l Обе ове трансформациза су вршене. и оне оу енглеокој еешви дали нарочити' типг; систем зазсупа у зенљорадњи и обиљв оваца и друге отоке на ливадана Трвћи био је делење т г - зв,? заједничкбг поседа* опм штинског имања и др,; најчепЉе у ксркст богатих власшка који су на тај начин сељацииа одузимелк и оно мало уживања г,ад земљом које ш .је сило остало од отаринв? Тако се у Енглеској врло ранс створио многобројен сеооки ггролетеркјат - готово војока за варсшку индустрију/ док је св;оро потпунс ишчезао кали сељак,оитан сопственик.;Сељачке побунв су имала пешто стварног успеха. само у брдоким пределима* као у Шведскоз . Норвешкој*•Једнсм делу Тирсла, у Жлезвингу., итдС У равниш, сељаци су се доказали неопособним за дуготразну и енергичну борбу, и били са