Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

сасвш инферкорни, солидарном богатон и наоружаном пдемству чак м онда кад их зе пратина оимпатија круне. У брдс еш предедша рано је дошго до чистог сељачког сдободногшадог поселпс У томв можда и јесте раздрг што оу Скандинавци на Задном високом отупњу културе/ (кад кажемо „наше пет»вековно ропотво® јер ми ниомо оамо политички као Срби и Хрзати у Аустро-Угарској нонархији, мк емо били под sурском економоко робзве, И тек кад смо ©кономски тек кад се у Шумадизи позавио један велики броз домаћиаа независ них, од турских који су могли да путују, да купују и да тек онда је отворена могућност за наше народно ослођење»; Што је руски сељак толико неВапредан: узрок је у теме што Је он ©кономоки робовао увек од Моногола до данас>? У Енглеекој 30 бшло џ вадели омо, саевик другојачије отање наго ш шонтиненту* Вееаноот соњака за ве:/љу преотала је већ у XV и XVI веку* Енглези оу у том догледу за три века иепред Франдуза за IV испр©д нас и иопред Руса* Ако ја пак дошло до оређоности у чисто економоким не треба мислити да је већина енглеоких сењака доило, до земље* Чак и они којж су зомњу сачували ниоу имали овозину земљо* као што је данао има наш сељак у Србизи,- већ оу држалж под закуп један део имања Еолдких солственика, То оу чувенк енглескн фармери* приврвмени закупци који су данас чктава једна класа као и у Америци, где држе зешБЈ под закугг и обрађуду је ? плаћаЈући извесну ренту. Они уживају земљу скоро као сопственици ? али закуп ни-3© наследан, као што је био ра-није, к гооподар може увек да га одрекне«, Тако су ое с једне стране створиле велике масе смободцш надничара без земље. а с друге стр.ане велики пооед кози држи закупци а обрађују најамни радници« Сад долазимо на највећу агрикултурну земљу, на Русгју, у којоз је потчжњеноот замље била у најтежем облику^

28