Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

67

ство. повртарство, жившарство. ш ачеларстзо« У Енглоскол и _ И[ , \ V Г>Л *- —-■ --Г Француској имамо великпх селачких удружења за усавршавања за коњскб расе, (та удру-ења пркређују чувене трке, 6 козима ое говори у цедом оветз г г као о догађајима на берзи, у свотоким бањама, у Паризу. у Перлину, / ЈГондону. Коби који трче, у главнрм оу својина чланова удружења за укаиређивање коњоке расеО Има ксто тако удружења специјално за па чак и за поједкке вроте стоке, као за рогату марвуч за овкње ктд*. Пмамо исто тако удружења за иирење просвете, која оу оаовии опециЗалка е То су..бибдиотеке* читаонкце. Код нас, по-рукницз културнш друштава. просвоте, матице српске, Хрв. 4 го сподског друштва, Српског Пољопрквр. Друштва, итд. Она ђују курсеве. и имају јадшш задатак да уносо прооввту код оељака. 1 Тако иото ш удружења чжји Ј© цжд да уеавршвају тра~ ' ву, чаг; чџшшж. која с® ноовећуЈу зедижо неговању луцернвl изнадазе земњиш?е које ће битк најпогодније за ову врсту оточне дроне и начин да ое она најбоље обрађујед Средотва тћх удружења су пре овега аиховк чдакош улозк, затим раано оубвенције* 7 том погдеду констагујемо једку врло важну ствар. Док држава иеће да води рачуна, о дривреднш! и културним. удружењша у варошк, дотлв она налазк за потребно да помазкв таква удружења на оелуг Тај факат даје нам да мислимо, да оу удружеља на селу потребкија него она у вароши. То сдватање је доприкело да у културним земљама, оваки сељак пршада некој организацизи, просветкој, ©кономској или каквој другој! јвдном рочју ое Џ организован. Еод кас,, то .још није олучај, Све државе без разлике, утхраво само еа јодним изузетком, џ тај изузетак чине Сједињенв Анвричме Државе* озе државе оу новчано помагалв олободно оеоока удружења а ' То је ишло дотле, да су она донекле полузваничан карактвр, .знак дд је удружење на селу основна ствар за културу једн© земље и -за цквилизацију зедног народа