Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

Као друге изворо прмода сва удрузсења имајуд до• бровољне прклоге, дегате и нрихрде од разиих поодова« Ј©р г песто та з г дружења тргују* Поводом придрга и легата можемо напоменутк., да 'чеото пута те суме утичу на начин рада тшс и да у интересу неаависности од прихода не би дружтво требало да зависиЈ Најбоље је да се свако улруг;ење издржава и-з властитих извора* Тих удрркења је бидо већ одавно, ади се њихов нагао развој опгша тов: у половини 19.векаг Могдо'би се мисдити да су се оењаци увек удру.-кивади у сво;је заједнкце Ј Међутик пада у очи да сељачккх заједнида у с-редњем веку није бидо. То додази од самог феудалног режша и од другпх многих фактора* 7 1762јТОд>, у оред* 18, века налазимо прво агрикудтурно удружење у НемачкоЈ,, у Тирингу, а 2 годкне доцнеј© друго Звдно у Лаупцжу * 1810 ствара са зедно у Минхену, а 1820 г годЈ у еамој Пруокој бпће 20 таквих удружења* Доцније* та се удружења у Немачкоз јак-о разви.јазус Евс неколико цифаре ? да ввднте как вим је корацша ишло то налредевање * (Само треба увек нмати на уму да. озде још ниЈе реч о.задругама, кооперативна) 1850г год,у Немачк.oј је бидо 45 таквкх удружењаг 1894Ј бкло ш ја 2348, са чланова, У 20, ! ваку* нашсх дана, Немачка бар пре рата s била цела покривена тим сењачким удружењшаЈ Сваки сезшк је оргаакзован у једном или више друштва, та друштоа оу честс врло богата подхеву палате нарочито у крај ©вима, где Је измешано отановништво сељачко ш варошко, таквкх -места -Г - ' ■ '- - ‘ • !-■ ■ ’ -(■ • у Немачкој има, Нај.зад* образују се ввдика агрономске. полунаучна или научна друштва, која ова имају овој корен.у олобод ним овљачким удружељнма., Можемо помгнути као пршзр Поитбсће ПепажћгћзсћаТ!© СгеБеЦзсћаТ!., које 19-0-9.- год.. имало 171271 члано-ва ч чк:]а техничка, окономска и полктичка улога јз била врло ввдика пре рата*

68