Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

Сотlсеs 9 данао има у Франдуској нвких 40,'ОрО раздичитих удру. .. . .... . ' ' " "'' 1 ' жв2.а о.ељ.аке. (рачунајући ту ж енндикш©} са укупно 750 в '0.00 чланова. (Од тога, 685 слободних удружења и 917 Сотlсе, пре рата). Они ша;Ју за циљ да шире земљорадничка приређују различите изложбе, доноее машине, оеме, нзучавају различите начине да се побољша обрађивање зензве* 1 Увек још ж данас ове те организације уживају извеену помоћ од владе. У ова удружења треба рачунати и друштва за осЕгуразање разнил врста* 4 (910 године, било је 8428 дружтва за међусобне осигуравање отоке са 458*216 чланова| 2187 протиз пожара еа 55Л1С чл.; протзгв 25 друштва еа 44*677 чланова; про■тжб несрећ. случај. при раду 7 друштва са 3478 шого је важнијв дело синдцката о којима говоршо дање. У БелгжЗж* до пре некиз: 55 год в : , није уопште било, збмљорадничхсих организација, Али,„ то је врло карактеристично, у тоу земљи која зе пре свега индуетрн ска, аш исто тако и агрикултурна, главни основ народног благоотања надази се у кооперациди* 7 тој зешви већ 1910,год® ; , бшо је 150 комиса и 41 клуб оељачки ра 55,288 чланова. Овде нжде говор о земљорадничкш сикдикатша којкх у Белгији ша врло того. Белтиски комисж потпуно су слкчни са фраШцускш* ш према томе о њина немамо ништа нарочитог да цзжшо*. Енглеока је звмља пре овега индуотриска, али тажође има свој земњораднички покрет, својих земљорадничгж! удрунзња. 1910.год., зе било 1138 удружења, у Енглеској и 160 у ;Жрској, што чини 1646.■ оеоеких удружења, које имају опжте привредни карактвр, која ое баве унапређењем и жжвше, ПО' слозша за по.боњшавање млекарске IшдустриЗе,итд. Сад долазшо жа једну од најинтаресантнизиЕ: зенања баш у агрикултурном погледу, и ако- на први поглед она н© изгледа такза, на Сједжњење Дмеричке Државе. oн^.важ4l-обнчт " ‘ _ 1 11 “! *- ж,јј^г “ “ "'' * но као индуотриока земља. Међутш, треба знати да је то јед-