Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

,на од- назвећихзекшорадничких земаља« Прво удружење оељачко налазимо 'тамо 1862 Јгод.; међу његозвШ. оонивачша виднмо ше 'Борђа Вашингтона. У половини 19. века видшо 1500 друштва, а данао ик има 5000 самс|жоlтих, још већи број спениалшх. Главна одлжка американокид удружења, јеоте у томе, да се не баве овечаним, лего само одређешш поодовима, и да ни јед^е паре не добиЈају од државе. То је можда једина зенља у којој држава апсолутно нипгта не „чини за зеш&орадшгчка удружева, не зато жтс држава не би то хтела, него само зато што оама удружења не трпе никакву контролу иад собом, па -према токб> не цркмају никакву обавезу. У Амеркпд је инигсијатива приватних оооба увек испред државне интервендије: ( То је у толико поучниз© за нас, жто ое|у нашој земљи ове чека од државне инициЈативе«} Америка у тока баш налазфвоју онагу, што помоћу удружења стзара ова она средотва за материјалну културу и нктвлектуални напредак, ко је остале државе,нарочито у отаррј Ев,рош # чекају од велике адшниотративне државн е'мажине. Једна од нај "/ ,, Ј. '■ г 3 - [ -'_и | • |,, l| | : | ј _lггт т№ . 1.. ЈзанимЈвивих појава у овету., на.рочито у агрикултурк,, то оу ешаричкк клубови. У Анерици .не оамо гоопода икају кдубове који су јож развијенији у Енглескоз, него их ккају и сами - оеља ди*oви клубови ниоу оамо оеооки, него оу на неки начин обласкки У њтт ое удружује 10 l5O земпорадничких породица, које жив© у дречнику од 1 ~ 12 км.. У села ваља тражити порекло клубова јер људш удружуЈу баш тога ради што оу изоловажи* Удружују се у врло проотсд и приштивноз форми. Чланови чеото не раде ништа, него ое просто оа стају, праве екскурзије, ©рганжзузу Ј&вне инају своју музику, певачку дружину, позорпште и биоскоп. У Америцд земљораднжци долазе до извеоног социалног живота баш и у вфшкин преризама, на огромнжм просторима, где ое види један чбвек ка о»№sх неколико чаоова.

71