Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

Орвдљвм Ввку дождо до најбољвг каражаЗа у ©снафша - у зомзборадњи нвмамо такво представннштво пре другв полознн© 19.з©ва. То св обЗаањава спвдиалннм каф&ктером оааашог здве&з&а, његовом растуреношћу, извесним протнвречвдс штереокма кој@ овакж домаћин осећа и који доиинирају о најопшти Штерво свжх становника једног седа. Ввћ у 18. веку адавшо у по;)едшшм земњама Пввесне оељачке организације, али онекемају никакав економскк а још мање стадешки и Допнжје се аочж>у јављати задруге (кооператкве) аха без жкакзог поремећаја у пржватноим газдинствина, чак без ведиког директног утицаја на вођењ® саме привреде. I&уди. се саотају радк забаве, веееља н поуке, адн у ©кономоком погледу осфају строго затворени 3©дан друтоме. I>убоморно чувају своју независност. Партикуларкстички дуд остаје нетакнут. 7 врвме пољоприБредници св почињу удружнвати, и то н&јпре прседници и сами сељацн и е-еоскк радници. Ствара се Једаж нарочити обдик удруаивања, земзБорадN нички оиндшсат. Он нас занама зато жто предот&бља неке ојгичнооти са варошсш сшдикатима, посдовачкш к раднпчкш, и коЈк се трансформиже у сшгслу оне врсте привредног удружења ко0 је ће изгледа/Зкати тип економске организације пронавођача o ' Док оу остале слободне сељачка организације чисто просветног е оамо донекле привредног карактера, и док 'ое те организације пшре како међу чкото сееокш Ртановншгтвом, тако и међу меповнУшг становнзажтвШм ка- чак т'Ј' варошг, сељачки сшСдикати имају сталешки, скоро прбфесконални Карактер.' Онж обично скуш&ају земљорадшск© исте или велшсе сопственике, или мало оопотвеннке, иди пак оамо оељача;© раднике. Прена токе они жмају окоро оасвим одрађен оталвЈрш карактер. 7 томе личе много ка профеоионалне оргакизације у варони, на радничке, поо-додавачке илк оин-