Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

ДИК&Тбс 3емљораднички синдикати појавжли су ое прво у Франдуској, Француска земљорадња носи печат оиндшсатизка взипие кего ма кој-а друга. До нксу тамо постојала "вшаква удружвња на док су у варопш поотојал4 есна Ф и « Еснафи оу значилк такав приткеак, таква отега -за ггривредни живот, то лшсо оу ометали развоз прквредн© внвргијв, тодико су спутаваок пркватну шицијатжву, да ое одмак у почетку Реводуцијв осетида потреба да ое ти данци окину® Већ прве годжне после .-укшутн оу ©енафт**законом од 17» марта 1791* године, Јвдан од наЗважнијих закона у жсторијк пржвреде уопшта, нарочито у историји ооциалног законодавства у Француској, десте закон који ноок назив'*&о4 01тре11©г с в Он укида сзе професконадне органжзације и забрањује да се удружузу људж који имаду ксту профескзу* ради одбране своје профвоије или ради органкзирања професионадног рада: другим рвчниа забрањуз©* да ое занатлије, оезБаци или радницж удружују у намври да се о организацији свога посла шги да бране овоје професионадн© кнтересе. Еако нам данас звуче чудновато те да с|Ј људима забрањује право ј© дажас едементарно у појму одободе: не когу се скупктк вкше-од 20 људи ради договрра о прсфесионалном погдеду, без одобрења полвдије. То законодавствоЈ. које изгдеда отраховито данас г тразало з© у Француокој врдо дуго, и тен оу зконом, и ток оу законом од 1884-* : године пропиоана правила по којима ое људи могу удружквати* У праву удружкваља с© н састоји у главном олобода. У ш@ каквог је онда пржацжпа Ф ; ранцуока Роволуција укинула олободу'удружења? Еад су тражили да се забране профеоионална удружења, револуционари су то чжвжјш. у име индивидуалне слободе, Видимо дакде да ое исткцањем зедне слободе сузбија одобода, и виджмо како, и то ће бити највећа поука коЈу ћемо извући из историје 19,в*