Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

76

- зно што 00 некад оматрало данас постаје тија за слободу. Слобода се може огарантоватж људима једино на тај начин ? што ће се допустити удруживаљв а ‘ Индивидуалка слобода зе празна реч, ако није омогућено људииа, да #е бране сзојим профеоионалнш и различитик другим организацијама,- Оно у чему ’6у-револуционари видеди сметњу 3 то постаја далас гарантија одободе, Још карактвриотжчниј© за нас да конотатуземо у пркоо закона ОћареИг* надазнмо у Франдуској кроз ц©о 19, век многобро.јна удружења. А године 1881, три годш!е пре еакона о удруживаау # вадимо 288 профвеионалних радничких озшдиката са 75 •000 чланова, 3X5 звмЈвораджжчких синджката, Видимо ка тај начин колшсо оу факта јача од овшс пропиоа, Људима је било да се удружују, и онн су ое удрунивади. Отуда оа и дакас 5 посде сзетског рата, мог-ло с правом да говорн о чита-1) воз дПОбуни факата против закона® * Тако зндимо да су факта & бунила већ уД9*веку , а то је епоха кад су натвше цватада та олооодна удружења« '' тако се двоидо да оу у отвари удружеља поотојала, и пре њихове правне реглемектацизе« Закон од 21, марта 1884. годкне дао ј-в законску базу професионадким оавезима синдикатима, Од тада професионадни покрет почео је наравнб да ое још више развкја. 1890» године -имамо 648 земљорадкичких сивдиката са 254.254 чдановаО 1900 год, имамо 2069 оиндиката, са 512 .-794 члановаг Пред сам Бећ видимо да се аграрни оицдикааизам необичпо много развио: • у једкој земљи која има 39 милиона становника налазимо преко милион сељака, организованих оамо у синдикатииа, а к© гово»т . - - . • - ' I)Могlћ, професор прав.. факултета у ћа г6уоћће Ден ГаИЈз сопlге 1е ОоПе. Рагlз г 1919, 2) Раднички синдикати, пре 1884., имали су мање борбвн карактер него данас, Бавили оу се нарбчито узајамним потпонагаЊ6М ?