Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

наоа, притиока који обично доЈгази као посдедица ратних жли рвволуционарнш: криза. 1 •- ч« / . • ' ' • • . ■ Пожто 'омо показаЈш да економока политика мо^е да нежто вјхдо актизно. ’ жоаитивно и динанично., да видимо s,‘ какве циљввв она има г ' 4 „ иора би?и ла поди же било да је реч о трговзшокоЗ, агргфно ј жш о или чак о „саобраћајно ј. Прва- :је с*тар, зацвло, сачувати оно што ое створидо и одржавати произвсдвЈ, Али није дово&но да ое богатства правидно расподеле ? као што нислб гзвеони теоретичари и ооцијални борцж* за коЈе свв несраће и ! беде додаае од неправ&чне хгодедо добара, То би било одвећ и ако не одвећ лакос Жеђутим, данас о томе не може бкти речи? Да се бовство циБИдкзациЈе увећа, треба прризводитк. Први цкл> екокомске политике јеоте. због тога већаве производљеОна; ће тс радити ла разне начине:.,Довећау техничкок. с?.шслу, оадне снаго агсо све у земљи нена сспоообЈШвањем домаћнх радз^ика - •. • х ако су онк са седа, повећавањем способности свкх чкнидаца прспзводње, било да јв о земњи, радницша иди капктаду. 4 / лршвреЈше.,..п.олцтцке> А јеоте да повећа органнзаджlУ-.т. 1. да у економском животУ смањи хаос, анархи- • И.С>« ■ ■ г ~*’ < ■! ■*ЛГ|* • , #в ■ - . ЗУ ;• Организација се моке сматрати као део кудтурног налретка 4 V-*' ' 9*ее*е КкЈИГ. - -п - - . - ц г.*т*в?« , Ч|?*г,-чвг-- -. т ----- - 9 Ако узмемо да Је цедо љуфко'дружтво у почвтку бидо у једном нехармоничном отању-. у кудтурном и природном хассу , а да је сада поотигнут известан ред, значи да се чш ечанотвс развиЈа у смислу организације: према том©,. једна памет на привредка политика мора имати за цизв да увећа ту .организа. Она ће то урадити на таl начкн што ће зрдити, радуна .о . тсме ко ш т а кна и старатх- се да у семњи не буде одвећ ве-ли Ј.

8