Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

ПОЖТИКА.

ТАБАК 84.

93

VIII АГРАРНИ ПОЛИТИЧКИ ПОКРЕТИ

Пр|глазимо на јадан проблем, ко ји је мало даља од оаме организације земљорадње, али који иото тако заоеца дубоко з г интерео© земљорадње« То оу опет покрети који $$ у оваком случају нвмају кооперативал карактер* Хоћу ла, говорим о ,ог раничним или о ељачкмм . пармси .јама . Ј озима, земљама које имају део земљорадничког становнижтва 9 читањ© полит&чке груп©. коЈе оу оаотављен© било искључиво од зомљорадника или ц;е, али к§је у оваком олучају имају за цжњ фаворЈбирањ® з© м.љорадшчког оталежа* Не треба ое чудити пгто може поотојати је дна земљорадничка отранка, у којој има ве.жики број људи којн ниоу оељади ( Узгред да напоменемо да г у иоторжји човечанотва г окоро на једна клаоа није ое оама оолободила* За оолобођење ро бова лницијативу су узели људи који ниоу билк робови, за оолобођење жшв. од политичке потчињенбзти, људи оу ое мокда- вше борили, а и данао се више боре него оане жене* 2ото тако за унапређење оељака, ми видимо да прва инцијатива долази од људи који ниоу овљаци: ови покушаји да ое оељаци оами оолободе оота ли оу безуспешш. Индуотријоки пролетврн ј.ат да ра оамо напомеза који је казано да ј© ослобођење радника дело самих рад ника 3 ми видимо да у овима земљама радкички покрет воде у главном ннтелектуалци« Тако је било у Немачкој, тако је у ФрАнцу * тако је кајзад ш у Руоији) то кажем да Еао не би бунило што ћемо окоро зидети овуда, баш у тим земљорадннчким покрети ма ? људи који Рl©мају везе са земљорадњомсАко пређемо на отудију саме оужтинв в.тфџшх партија видећемо у колико ое оне могу научно бранитж*Аграр|гз партијз појавиле оу ов најпре у Ауотрији и Кемачкој* Ако иопињихово порекло моћи ћемо добро иотштквати њихову жоторијоку њихов смиоао и нарочито њихову ефзкатноот, То ј - да ш кмају неки иоторијоки знача.l, да ли ималу неКу булућноот,