Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

94

и шта оне предотазљазу. Да напоменемо да и ако је Француока једна земљорадничка земља, ипак тога земљорадничког пов:рета та мо Енглеокој такође тога прекрета политичко-оељачког не ма® 7 последље време Чекоодовачка показује јаку тенденцију да организује оељаке. 7 Бргарокој као што је већ познато г приличко је јак оељачки покрет. У Румунији пооле рата под вођотвом једнога учитеља видимо једну оељачку партију, која оеби отавља задатак да извојује оолобођење оеља&ка од феудалног ропства, које зош тамо и данао поотоји. Видимо да ое оељачки политички покретк појављузу овуда, тако да ое могло говорити не само о једноз црвеној интернационали него и о једној зеленој интернационали. Треба да испитамо из којих је е?сономских разлога шкла идеја да ое сељаци организују у једну зеоебну политичву партијју. То ћемо најбоље иопитиватк, ако проучимо стање јвдне зешке у којој ниче 'једна земљораднична отранка* Узмшло Немачку као пример, и пооматрајмо зе у моменту кад ће се у њој отворити први земљораднички политички покрет. Пре свега, 70-тик година Немачка има ову ек.ономоку физономију. У Немачкој постоји велика криза у индуотризи, као и у агрикултури. Индуотрија је још олаба, а и оама земљорадња ни је јако развијена, и док индуотрију туче Енглеока кункуренција дотле земљорадњу туче америчка кункурвнција. Видим да еа фабри ковани производзш доноое из Енглеоке, а земљораднички производи доносе из Америке, Нарочито миолкм на Јужну Дмерику и Арген тину, одакле ое доноои жито много јефтинизе. Енглеска тржишта за Немачку пољопривреду ое преоушују, з е Р захватајући авној флоти преноони трошкови су много мањи, те пољопривредне производе мо.же донооити из јужне н Оеверне Америке па чак г л из Ауотризе. Аграарни производи аемачки појављују се на ж Бипе него.што треба, због чега њнкоза цена пада, агрнкул®ура се налази у јаоној кризи. Осим тога земљорадња се ове виже издвакао особбла гпана економске активности* Чочпње да св води р&