Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

98

упути&е аиед свима земљорадницима исзиваЗући их да се оргакизују« У то даба видимо да се лига земљорадника која је 1911 год. бројада ФО.ООО чданова, а пооле рата 1«§00о000. Она ће каосвој програи имати- ућешће у донош©нsс царинскжх вакона, тарифа за извоз и увоз, фискане олакшнце за сељака*стварање земљорадничких комора у овима пратив ©кула цје на жито. ое борити против канализације против оћшж новина ( јер у колико се индуотриза развија, у толико земљорад ња- вишв бива потчињена).-. Лротив трговиноког уговора са §џо ијш ( ношто је Руожја била вјЈше земљорадничка земља него Немачка, и када би Немачка имала правилан уговор еа Руежјом, шда би Ручсија увозила у Нвмачку овоје цереалије, и цене производа у Јјемачкој тада би нагло пал&). Она ће ое борити против инду||јт|ж окв еспанзије у опште у улози зедне политичке конзерБ&тивгге партије. Она ће донети овој конзерватизној паршији моћну организацију, чланотво вехаких маса, једну ратку кашину против свих напредних отранака, које траже слободну кункурекдију. Кад је после рата, видимо да ВиМ којн је ба реакционарног карактера, мора да се прилагвди прилнкама и претаара се у ( Државнн 3%маљоки; ) • То је у отвари исто оамо под други именом. Благодарећн трсе на змву, он је успео да одржи број чланова. Он се у неколико прилика манифестује као оштар и непомирљив заштитник земљорадшчкнх интереса, на пр. против реквнгицкје жита од отране владе, кад с?ј за време рата биле таксиране цене ј прилици где је био у питању интерес сељака. Затим у 1988 год» листовк и шефови љегови отворено се буне против Берлина и.кажу. , Би тамо у Барлину радите против земљорадње, ми ће мо Вам зато одрећи камирннце и Ви ће те ови псмрети од глади.* И лезица .демократи ћ сицијал-демократи као и комунисти оталко оптузжју да не иохраљузе довољно ваЈоши. Iат3.ћшкlч директно сарађу " оа полицискпм власт Ема, јер кад има да се реквирира извесна