Agrarna i industriska politika : stenografske beleške

■Лл) ■ имала 36 за разултат велико инт©ресовање за земљорадњу, интересовањ© које је до -тада било прилично слабо уолед карочито велике Цкопанзиз©’ индуотријв. Приметидо о© да поред индустрије и трговине постоји једна друга радиноот г која није маве која је може бити ј°l важни.ја ? да потоји једна читава класа људм # о којој ое није дотле водило рачуна, а која с@ све више намјјаће, да поотоји земљорадња, да постоје земзБорадницие Ватим као резултат имамо да ое држава почела брж нути о оељацима ? И ногли би омб, би ствар студирали у свима зенљама, наћи читаву серију закона, којк са брину о нинимал нод овојини оељака* То је миврмални по&вдл ; кsЗ к код нао изног'; ' си 5 дек» и ужива разне зажтитне мере поплавв, града, пожа ра, зеленаша и т»д» Држаза се почиве интереоовати за омо видели како је притекла у помоћ разним пољопривред” ним корпорацијака, у Франдуокој под шеном Сошшховв у Немачкој у облику пшроких оубвенција за ове земљорадничке ор ганизацизе. Затим као трећи резултат имао з© код самии пољупрж вредника пробуђен интерес, да се они све виш© <ЈоећаЈу као нешто одводено* Под тим утидаз‘ем стварају ое многа зазедничка удружења. Да би омо нашу отудијЈу више прецизирали ја орм потражио спецлзалне податке о земљорадннчкиж политичким покретима у Немачкој® И видеће т© из тога како I©дна ничка партија утиче на управу једне’ земље. На крају прожлога века, 1892 год., Детва је била добра и цене оу нагло пале. Заи шљива је отвар да ће ое земљорадкачки политички покрет. у Неиа чкбј позавити пооле једне добре жетве. Ви знате да оељаци нево ле године кад имају одвећ добру жетву, јер онда дене отрахови= то падну, и они често пута више воле, а парочито они који ©у бачували своје жито у амбару, да жетва буде мања, да жит .тро даду жто скупље* Тако сегдесило те годике у немачкој,- да пад цене жита био нагао, и у фебруару 1895 год«« агромом А

ТАБАК 25 .

АГРАРНА ПОЖТШСА