Agrarna politika
се, под утицајем руских писаца, читава једна наука о газдовању без најамне радне снаге, от. зв. „радном газдинству" (трудовое хазјајство), и о овој науци се нарочито мбра водити рачуна у ситно-сељачким и малопоседничким земљама,као што суна пр. наше на Балкану. Кад се буде одговорило како треба на ова теориска питања, онда ће се можда решити правилно и проблем о преимућству великог или малог поседа. Најзад, не може се обићи ни велика савремена дилема пред којом се налазе све земље у Европи: аграрна, индустриска, или аграрно-индустриска држава? Ово пигање данас занима најбоље духове у свету, и аграрна политика ће играти већу или мању улогу, биће оваква или онаква према томе како се на њега буде одговорило.
I. Задаци модерне аграрне полнтике.
Али од чега зависи одговор који ћемо дати на то питање? Зар не пре свега од услова под којима пољопривреда има да се развија у свакој посебној држави: 1) од њене климе и од природе њенога тла, у целини и по покрајинама; 2) од веће или мање развијености индустрије и градских центара; најзад, 3) од ступња културног развоја, традиције и диференцираности дотичнога друштва. Ми мислимо да је у аграрној политици врло опасно руководити се апстрактним и унапред утврђеним начелима, која би важила за све земље иза сва времена. Аграрна политика није једна тачна наука, као хемија или математика, чији закони важе за целу нашу планету, То је пре једна вештина, која се подешава и практикује према дагим условима: природним, економским, техничким, социалним и културним. Зацело, у тој пракси се морају увек имати пред очима извесни циљеви и остваривати извесни задаци.
Ти задаци нису гако прости као што би се на први поглед могло мислити. Није то само повећање пољопривредне производње. Овај задатак је основан, и он претходи свима другим, у толико што је природна човекова тежња да стално увећава расположива богаства, у овом случају храну и сировине. Али, нити је аграрна политика у ранијим периодима имала у виду само тај економски задатак, нити је то данас случај. Од увек је она, и ако у мањој мери него данас, имала да решава и социално питање пољопривредног становништва. Те две бриге би се могле узети као нешто стално, и заједничко свима епохама аграрне политике. Сукоб између села и града је нсто тако њу занимао од првих почетака, и данас тај сукоб не само да се није стишао, већ је он можда акутнији него икад. Од његовог пак решења
45
ЗАДАЦН МОДЕРЦЕ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ