Agrarna politika

зависи остварење главног задатка аграрне политике: повећање производње. Ово последње није само ствар технике, већ у првом реду ствар људи, њихове воље да раде и да увећавају своју радљивост. Али је то у нсто време ствар пијаца, цена и капитала. Граду је потребан активан пристанак села; селу је потребна материална помоћ града. Аграрна политика решава тај проблем у корист једне или друге стране, према односу снага у датом моменту, али и према увиђавности државника. Зато је аграрна политика од увек била и једна политичка дисциплина и пракса.

У новије време, постављају се државама још и чисто културни задаци, који су раније били брига појединаца и посебних група. Нарочито према селу и према пољопривреди јавља се потреба за дизањем културног нивоа, за усавршавањем технике, али не само у фабрикама, него ина селима, на њивама, међу сељацима, —за стручним и општим образовањем, не само младежи него и одраслих. Аграрна политика има дакле један све обимнији просветно-културни програм, који у очнма извесних писаца (Аребо, Лаур, Чајанов) чини чак срж њене садржине. •

Најзад, подизање пољопривреде и пољопрлвредника, села и сељака има тежњу да пређе у њихове властите руке и постане њиховим делом. Некада је одбрана аграрних интереса, заштита и помагање производње и људи који раде земљу, била остављена случају неке увиђавности, неке добре воље или филантропије. Данас се у аграру појављује једна организована економска и друштвена сила. Пољопривредници се удружују, у уже или шире заједнице, да се узајамно помажу, да бране своје производе и своје професионалне, сталешке и класне ингересе. У аграрној политици све внше места заузима та организаторска делатност, и она се не састоји само у регистровању, посматрању и проучавању, него у активном помагању; олакшава или отежава, критикује или препоручује ове или оне врсте организација.

Посматрана у опшге, по задацима које има да решава у свима земљама, аграрна политика се, дакле, појављује као једна пракса са економском, социалном, културно-политичком и организаторском садржином. Према резултатима те праксе ствара се једна аграрнополитичка наука. Али се за данас још не може рећи да је та наука одредила своје методе и формулисала своје законе. Ми се у аграру налазимо још увек у фази експериментисања н контролисања постигнутих резултата.

1. Има пзвесних општих правнла која важе за пољопривреду као грану економског живога, за пољопривредну производњу, за

46

САВРЕМЕНИ АГРАРНИ ПРОБЛЕМИ