Agrarna politika

1. Прза врста: Енглгска, Сједињене Државе, Канада.

Енглеека је већ пре Светског Рата осетила сву опасност која јој прети од претеране индустриализације и од занемарења аграра. Joiu онда се мислило на извесне реформе у смислу јачања пољопривреде. У Рату, та се потреба показала неопходном. 1917 године устансвљен је Agricultural Wage Boarđ, за одређивање надница пољопривредним радницима. Од 1917—1920 фиксиране су исто тако цене житу, и чак је регулисавана култура жита. Сада су два главна проблема за енглеску пољопривреду; 1) повећати производњу шпенице свима техничким средствима; 2) колонизоеати напуштена поља. 1 И једна и друга. мера имају за циљ: а) да појачају производне и потрошачке способности пољопривредника у интересу националнс исхране и веће прође индустриске робе; б) да умање беспослицу. ако се ке могу растеретити вароши од оеспослених, бар да не долазе у градове нови бегунци са села. Усавршити пољопривредну производњу, створити нове слободне сопственике, —то је сада у Еглеској програм аграрне политике.

Либерална странка, на челу са г. Лојдом Џорџом, тражи чак да држава експропркше велике комплексе земље и да их да под закуп фармерима тражећп од њих добар рад. То не пзгледа могућно. 2 Радничка партија програматскп тражи националпзаци]у земљпшта, алп у ствари желп ово: да мађународном сарадњом, у наслону на Друштво Народа, оснажп пољопрпвредну економију стварањем новпх пољских поседа и да поправи валуту, «стварнијим продирањем идеје солидарноети у међународне односе». 3 Неки социалистп траже државнн монопол на увоз жита п брашна, узимање млипске пндустрпје у државне руке. Контрола над фармерима да се појача тако да они мало по мзло напусте земљу и предаду је држави. 4 (За тај план су се ивјаснили и либерали, који само одбацују монопол на увоз жита.) Консервативци се задовољавају тиме што би се побољшала обрада земље и поправиле радничке наднице. Док прве две странке везују она два проблема (повећање производње и земљшпну реформу), консервативци верују да се први проблем може решити не дпрајући у други. Они пристају на нзвесну колонизацију, али само у оквпру данашњег аграрног

1 F. Неуег, „Probleme der britischen Agrarpolitik ', у Jahrb /. Nationalbk. u. St., јуни 1926, стр. 19 —29, јулн 1926, стр. 52—59. 2 С. Dampier-Whetkam, ~The Land and the Nation" у Economic Journal, март 1926, приказ и критика опсежног меморандума либералне партије под истим насловом. 3 А Lugan, „La crise economique et sociale en Angleterre" у Revue tnmesirielle canađienne, септ. 1926. 4 F. S. Cocks, Socialism and Agriculture. Лсндон, 1926.

54

САВРЕМЕНИ АГРАРНИ ПРОБЛЕМИ