Agrarna politika

поретка. Данас у Енглеској преовлађује тешња да се цело британско царство схвати као једна економска целина, у којој he доминпје и колонпје давати храну и сировине, а Енглеска фабрпкате и новац.. 1

Сједпњепе Државе уживале су за време Светског Рата и одмах после њега нечувен просперитет. Нарочито се пољопривреда много оснажила. Од 1924, међутим, и тамо је пољоприввреда ушла у кризу, због сувише великих производних трошкова и због променљивих цена. Две тешкоће, дакле: велике наднице, несталне цене. Шта је потребно? 1) Повећати жетвене приносе без нових производних трошкова; 2) подићи продајне цене, или их бар стабилизовати на светском тржишту. Пошто је ово друго лакше него прво, то се амерички фармери одлучују да дижу цене храни, па макар привремено ограничили производњу: то има да постигне закон Мс Nary Haugen донесен у 1928 години. Захтевп пољопривреде иду још даље. Она тражи не само заштитне оариое, већ и већу имиграцију (јевтинију радну снагу), јавне кредите,мелиорације,.јевтинији саобраћај, мањепорезе. 1

У Канадп, односи су слични онима у Сједињеним Државама. Главна брига су цене, и оне се данас дижу и стабилизују помоћу великих продајних организама тзв. pools. Фармери се удружују економски и политички. Пољопривреда је још увек екстенсивна (нарочито у западним покрајинама), али земља је свежа и даје велике приносе. Pools су формално кооперативе, али је у њима јако ангажован финансиски капитал, и то не самоканадски, већ и енглески иамерички. Канада се аграризира више него што се икдустриализује. Све је већи број пољогфивредних газдинстава, али нарочито средњих и великих, док опада релативна важност сасвим малих газдинстава. Зато је, поред цека, раднтко питање централно.

2. Друга врста: Немачка, Аустрија, Француска, Италија, Пољска

Немачка има пре свега да реши питање властите исхране, јер је изгубила много површине одакле је добијала храну и сировине. Изгубила је затим у рату два милиока пољопривредника и пољопривредних радника. Земља је исцрпљена. Стоке је мање; мртвог инвентара исто тако. Давање репарација отежало је обнову свега тога. Друга

1 Rosenfeld, „Die Agrarfrage und die politischen Parteien in Hngiand" у Agrar-Probleme, 11. 2 Black тражи „националиу аграрну политику" у American Economic Review, март !92б. R. G. Tugwell види лек у „већим прин г сима и већим ценама“, у Political Science Quarterly, децем. 1928. Велики економист Е. R. А. Seligman и сам се најзад забавио тим проблемом и објавио важно дело: The economics of farm relief. Њу Јорк, 1929; 318 стр.

ТРИ ВРСТЕ ЗЕМАЉА