Agrarna politika

тешкоћа: радничко питање на селу. Захтеви радника су се страшно повећали, њихове организације се оснажиле, постале опасне. Актуелно је питање преориентације пољопривреде, тј. прелажење на културе које се више рентирају, боље плаћају( хлеб, кромпир, шећерна репа, сточарство). Али те културе захтевају мали сељачки посед, где се ради више. Зато је у Немачкој све актуелније питање дељења земље сељацима и пољопривредним радницима (покрет „земљишне реформе тг , Дамашке, Опнхајмер и др.), и развијање просеете међу сељацима (Аребо). Најзад, ради се на укидању заосталих законских сметњи у промету земље (фидеикомиси, везано наслеђивање и т. д.). Немачка је од увек имала најбољи пољопривредки кредит, нарочито задружни, и данас се он одржава и напредује. Аргарна политика је у овој земљи врло развијена, и теориски и практично, више него ма у којој другој. Зато се њено искуство мора узети у обзир у сваком питању. Шаренило њених аргарно-политичких односа чини да она даје примера за све врсте земаља, за капиталистичку као и за сељачко породичну пољопривреду 1 .

Ауетрпја, Швајцарека и Чехословачкакао главни задатак аграрне политике сматрају одржавање равнотеже измеђ\> пољопривреде и индустрије. Градсчо становништво се овде мери са пољским. Најамни рад у пољопривредн је врло чест, али не толико због саме расподеле поседа, колико због интенсивног обрађивања земље. Најзанимљивији је случај Аустрије. Аустрија има Беч, који данас представља 30 од сто целокупног становништва, а с друге стране има много непродукгивног тла: 10.5 од cio, скоро два пута више него што је имала пре рата. Беч тражи хлеба, поврћа, воћа, а површине које би то давале изгубљене су. Сада је већи проценат оашњака и шума у Алпима. Две сасвим различите природне области; алписке земљ, са планинско-сто и арском и шумаоском привредом и дупавске земљее равне и брежуљкасте, са јачом земљорадњом. Великих поседа има врло мало (0.3 од сто), и они држе лгање од једне чегвртине целокупног земљишта (23,1 од сто). Па ипак је најамни однос врло развијен.

Аустрију карактерише држање слгугу , као помоћне снаге, а велпка јој је брига оскудица у пољопривредним раднииима, услед њихова бежања са села и из пољопривреде (мале надниде, рђави станови, несталан рад). Друга тешкоћа: земљишне

* Aereboe, Agrarpolitik, другидео: најважнији аграрно-полптичкп проблеми н њихово решење, стр. 252—589; Берлин 1928. Од 1919 до 1925 подељено је око 300.000 хектара, од чега 100.000 државне земље, а остало самоуправне и нешто мало приватне.

САВРЕМЕНИ АГРАРНИ ПРОБЛЕМИ