Agrarna politika

и сезонских радника, услед оскудице домаћих. Као хитне мере истичу се: дељење земље жењеним радницима, учешће у добити и премије на производњу и уштеду за осгале; груписање парцела. Од државе директно пољопривредници очекују само две ствари: наставу и лабораторије. Остало траже да се остави приватној инициативи, уз сарадњу власти. Културно дизање села, да би се спречило напуштање. Социалисти траже законску заштиту пољопривредних радника (сличну варошкој), осигурање и пенсије за њих. Општи државни програм је: независност од иностранства за исхрану. 1

Италпја још није успела да се потпуно ослободи ни латифундија, ни средњевековне везаности и зависности сељака, ни несрећних закупних односа. (Као нигде у свету, у Италији има још 50.000 наследких закупаца!) Нарочито све те недаће притискују јужпу и делове средње Италије. Бољи су и природни и социални односи у северној Италији. Поправка у расподели поседа би био најважнији посао аграрне политике. (Јер је преко 60 од сто народа везако за земљорадњу, а само 14 од сто од тога броја власници су земље.) После Рата, она је тамо друкчије схваћена. Радничко и наполичарско питање решавано је штрајковима и немирима; држава јепомагала задругарство корупцијом. Фашпстичка влада до сада проблем није схватила као економски, већ као технички. Она је сву пажњу обратида најпре на обраду земље, на тзв. , битку за жито": лабораторије, пољопривредни течајеви, дељење селекционираног семена, вештачких ђубрива и машина, агрономска упуства; доцније на бонификацију земљишта: исушивање Кампање, Ромање и т. д., други велики мелиорациони радови. Циљ свега је: независност од иностранства, у погледу исхране. Предузете мере страшно поскупљују талијанско жито (око 100 лира квинтал!), али висока заштитпа царина (14 зл. лира по квинталу) успева да тржишну цену одржи на висини коштања. Главни аграрни проблеми остају у Италији нерешени: подела земље сељацима (који су је били заузели одмах по рату, али су им фашисш одузели), уживање заједничких поседа од стране сељака или дељење тих имања сељацима, решење радничког питања предњим двема мералга, аза преостале пољопривредне раднике поново вратити оне услове које су они били освојили после рата: колективни уговори,

1 Н. et I. Hitier, Les probttmes actaels de l’agnculture. Париз, I^3. M. Laire, ~La politique agricole de la France" у Rev. econ. mternat. , јули 1926. Arnold Bergstrasser, велики чланак o пољопризреди и _Д°љ- у Фрап уској у Шмолеровом Jahrbuch- у, јуни 1928., стр. 11— 1-9 u ribe L’agriculture" уLa politigue repubhcame, Париз, j924., cip. 30d—

58

САВРЕМЕНИ АГРАРНИ ПРОБЛЕМИ