Agrarna politika

обавезно запослење за одређено време преко године, васпостављање чисто радничких пољопривредних синдиката; задругарство}

Пољскаје једна од нових држава после Светског Рата, у којој аграрни проблеми имају нарочити облик. Док се Чехословачка приближава по своме аграру Немачкој и Аустрији, и док Румунија има односе сличне онима у Југославији - (наррчито северној), дотле се Пољска налази пред много сложенијим и тежим задацима. Стање које је нова држава затекла било је полуфеудалко; латифундије од преко 5000 хектара заузимале су скоро 40 од сто целокупне аустриске Пољске, а оне од 500 —5000 ха 46 од сто. Закупки и најамни систем је свуда преовлађивао, у аустриској, руској, као и немачкој Пољској, а у овој последњој био је више развијен чист капиталистички систем: имања до 500 ха експлоатисали су сопственици у својој режији. 2 Руска Пољска је патила од претеране исцепканости поседа, која је остала од феудализма, као и вечике збрке у поседовним односима. Та исцепканост је страшна и у Пољској као целини: један милион са мање од 5 ха (просечно 2 —3 ха) састоји се из 19 милиона парцела, које су често километрима далеко једна од друге.

Дакле: аграрна земља, у којој су латифундије измешане ©а сићушним поседима, густо насељена и знатно пролетаризована. Аграрни односи су различити према покрајинама: сићушни посед поред великог, у руској; латифундије п исит-

њена сељачка пмаша, густо насеље и много закупада оскудних у својој земљи или сасвим без ње, у аустриској; капиталистичко велпко газдинство и сеоски пролетаријат у немачкој Пољској. Ово шаренило није успела да изменп ни аграрна реформа у новој држави. Извршена је прилична експроприацкја латифундија (црквеннх и државних), наређено је груписање поседа, укинуте cj неке службености, одређена је одштета власницима за одузету земљу. Али; инвентар није одузет власницима ни дат сељацима, поштеђена оу од експропријзције гднога приватна Еелика шмања; вшпе земље је испарцелисано драговољно (уз откуп) него путем државне силе: 376.17 8 ха према 232.051 ха. Пољска властела слабо је дирана: парцелисали су само они који су у томе нашли свој рачун. 3 Јасно је из овога шта има да ради аграрна политика у Пољској: да ликвидира феудалне

1 Belltizo, Economia fascista. Ргш, 1927. Instituto nazionale di economia agrarh, Annali dell’ osservaiorio di economia agraria di Bologna, vol. 1, 1927. Пјаченца, 1928; 381 стр, —M. N. G. S., „Рат за жито у Италији" у Политици, 14. септ. и 31. дец. 1929. —М. Nicoletti, Le fascisme contre le pavsan. Париз, 1929.; 107 стр. 2 Ludkievicz, Politika agrarna. Варшава, 1921. 3 D-r Holimann, „Die polnische Agrarreform" у Berichte iiber Land\virlschaft, Нова серија, V Banđ, св. 1., стр. 251 и даље. Берлин, 1926.

ТРИ ВРСТЕ ЗЕМАЉА