Agrarna politika

сезонски радници (Немачка), или закупци и наполичари (Италија, Француска). Аграрна политика само помаже рад задруга које opraнизују целокупну потрошњу и продају за пољопривреду. Ова је специализована: сточарство, свињарство, живинарство. Главни проблем су: цене које су пале услед стабилизације валугш и конкуренцијс европских земаља на енглеском тржишту, где је Данска имала монопол. Спас лежи иујош бољем квалитету, у мањим продуктивним трошковима, у преласку на још интенсивније културе. 1

4. Југославија.

Наша земља, на свој начин, представља једно од најсложенијих подручја аграрне политике. Географски већ, она има тако разноврсно тло као мало која земља у Европи; планине од преко 2000 метара и подморске низине Баната, континешална клима и најблаже прилшрје, највећа пловна река и најгори путеви у Европи. Социално и културно, она има примерке прастарих племенских облика живота и рада скоро без привагне својине у Шар-Планини, у Црној Гори и Херцеговини, на Велебиту и у Динарским Алпима који живе данас како се свуда на Балкану живело пре неколико стотина, можда и хиљада год Ина. А имамо с друге страк"б потпуно модерне односе капиталистичке пољопривреде у Славонији и у Војводини, са најамним радом, и са савршено европском ношњом и наином живота. У скономском погледу, ми идемо од потпуне натуралне привреде са директном разменом (трампом) до чисте новчане прнвреде са ефектним и продуктним берзама, са међународним банкама, картелима и задругама за прераду и продају.

Зато, при решавању аграрних проблема код нас не треба никад губити из вида правило; Si duo habent idem, non est idem! Jep у Југославији су разлике не само социалне и економске, већ и историске. Свакапокрајина имадругу аграрну историју; од латинских колона у Далмацији до потпуно индивидуализованог земљорадника у Србији, преко босанског и хрватског кмета (који је служио националном племству) и маћедонског чифчије који је познао хаотичну и ћудљиву тиранију азијатског ћефа, и преко емиграната, пионира и столетних војника аустриске границе! Отуда у овој земљи данас и још дуго

I Број Нове Европе (XIX,4) посвећек Данској. —■ Ј. Поповнћ, „Жнвот и рад данског сељака", у календару Село (1927), стр. 150 —157. Denmark 1928 (на енглеском) званична публикација данског Мин. Спољ. Послова и Статистички преглед Данске (на данском, немачком, енглеском и француском) за 1924. Инж. Мил. Гавриловнћ, „Пољопривреда у Данској", Економист, мај —јуни 1929. Број Пољопривред. Гласника (Нови Сад, 15. јуни 1929) посвећен Данској.

САВРЕМЕНИ АГРАРНИ ПРОБЛЕМИ