Agrarna politika

нша, од Земљорадничке Банке и од Народне Банке, а преко кредитног задругарства; 5) набавку индустриских и продају аграрних производа спроводи преко задружног консорцијума; 6) предузима стварање задружне индустрије, нарочито аграрне. Овај рад је трајао четири године (1919 —1923). Он је престао са насилним обарањем земљорадничке владе. 1 Непријатељство свих других друштвених класа и професија, оскудица савезника у градовима, недовољност административног апарата, одсуство организованих одбранбених снага („оранжова гарда"), неспособност растурених сељака да се боре за своју владу, нарочито у месецима великих пољских радова (јуни и септембар 1923), све је то учинило да овај први велики оглед „земљорадничке задружне државе" буде оборен, и ако је имао за себе расположење целог сељачког народа.

После преврата, неке од рефорама су задржане, али нису у ошпте спровођене (радна обавеза) или су ублажене (макоимум поседа) или се пзводе укорист јачпхсељака (кредит). Бугарска има да решава тешко питање репарација, ито јој односи велике количине резерва, тако да не може да иде напред. Аграрно питање је дефинитивно решено, али и даље постоји сувигиак радне снаге, због оскудице у земљи п немања довољно индустриског рада. (Ипак је овај рад тамо просечно најразвијенији на Балкану.) Као у Србији, у Бугарској је централно питање пољопривредни кредит, а главно средство задругарство, за које бугарски сељак има много више смисла нехо наш.2

Данска је земља у којој се данас води скоро идеална аграрна политика. Феудални односи раскинути су још у доба Француске Револуције. Онда је извршена и комасација: сваки сељак добио је своју земљу око своје куће, и тако је утврђен салашки тип села, и ако је цела Данска апсолутно равна. Овакво насеље претпоставља добре путеве и брз саобраћај, и то обоје постоји, што олакшава и врло развијена обала. Од 3 и по милиона становника, само је i/ 3 везана непосредно за пољопривреду. Остали се већином баве прерадом (индустријом) и прометом, јер 80% свега данског извоза припада пољопривреди. Просечна величина мајура је до 16 ха. Само 5.5% данских поседа достижу 240 ха. Најамна радна снага се употребљава, али су то више слуге (као у Аустрији), него стални или покретни

1 Закон за трудови земледелски стопанства. 1924. • —• Бршљанов, Трудова поземлгна собственосгп. Софија, 1925. —Славко Дрнновски, „Земледелското движение в БЂЛгарјн". Bulletin du bureau intern. agraire, IV, стр. 12; Праг, 1926. 2 J. Молов. „Пољопривреда у Бугарској" и Г. П. Минчев, „Задругарство у Бугарској", Нова Европа, XIX, стр. 168—170 и 170—174. Н. Атанасов, „Неколико принципа земљор. владе у Бугарској", календар Село за 1928, стр. 175—182.

ТРИ ВРСТЕ ЗЕМАЉА